Бранич

број 18.

б р а н и ч

стр . 639.

Сем земљорадње, робови су се на Криту занимали трговином и занатима — индустријом — а после су се, у томе, на љих угледали и њихови господари — завојевачи. Између појединих вароши и оиштина завојевачких постала је услед тога конкуренција, што је имало за последицу њихову међусобпу омразу, као и утркивање у ослобођавању подјармљених урођенишшх села и варошица, и склапање трговачких уговора и савеза између некадањих господара и некадањих робова. У овој конкуренцији и чежњи за што већом трговачком добити, нису бирана никаква средства да се једно другоме шкоди и штета нанесе, услед чега је настала читава анархија и општа несигурност, којој крај учинише Римљани, који и Крит, као и сву Грчку покорише и своју им владу наметуше. Сем Шиарте и Крита Дорјани су и по осталој Грчкој и по колонијама, докле им је власт допирала, покорене урођенике у робове претворили, а то су ието чиниле и све остале ситне реиубличице и вароши Грчке, и по самој Грчкој, а доцније и по својим колонијама у Малој Азији, Сицилији, Италпји и т. д крстећи их разноврсним именима, која су била синонима имегшма Перијека и Илота и означавала скоро исти њихов политички и економски положај, какав су ови имали. В. Поред Шпарте друга и најглавнија државица грчка била је Атина. Разлика између њих и њиховог уређења била је та, што је прва била по превасходству војничка и тиранска монархија, док је друга у првом реду била трговачка и индустријска држава — република — у коЈој су уз то и разне науке и вештине цветале, нарочито за златно доба Периклово. По политичком уређењу аристократска република, Атина је, готово од постања свога, имала своју политичко-друштвену организацију као и сва стара друштва, т. ј. њено становништво састојало се из нлемића, који су били сопственици земаља, земљоделаца, занатлија, слугу и надничара. Први су, имајући власт и богатство у својимрукама, тиранисали и ексилоатисали остале, док овима то не досади, те се побунише, и главније аристократске фамилије протераше, па демократск у републику са Солоном основаше — око 564. год. пре Христа, — која