Бранич

БРОЈ 18.

В Р А Н И Ч

стр . 641.

своју кулминациону тачку, и биле обилато плаћане 1 ), обделавали су махом досел^еници — Метоци — који су били под патронатом појединих слободних грађана, а тако исто и робови. Од пелопонеског рата пак, а услед пустошн и сиротиње које иза њега насташе, били су приморани и сами слободни грађани, да се лате сваковрсних посдова и трговине, па чак и по фабрикама, и упоредно са робовима, да надничаре. Па и саме жене 8 слободних атинских грађана, нагнате сиротињом и невољом, ступале су у службу као служавке код имућнијих људи, ма да је то било велико понижење за слободне грађане. Невоља је толика била, да је држава морала човчану помоћ да дели, која је испрва износила по једак, а затим по два „ Обола " дневно с главе на главу, што у нашем данашњем новцу износи 60 пара динар. Узроци овог назатка Атине у њеном материјалном благостаЊу, поред већ наведеног пелопонеског рата, били су још и њен унутарњи састав, као и другатвени односи измећу староседиоца грађана и досељепика*са стране. Масе дошл-ака — странаца — којима су обећаване и у неколико чињене олакшице за живот и одржање, нису биле ии у колико изједначене у аолитичким аравима са домородцчма , који су, поред осталога, имали и ту привилегију, да у својим рукама држе сву унутарњу велику трговину како саме Атипе, тако и свих њених савезвих општина. Досељеници пак, одма по доласку своме, морали су се записати у јавне даначке спискове, а сем тога ставити се и под заштиту — патронатство каквог грађанина. Даље су морали да плаћају држави порезу по 12 драхми годишње, а поред тога и остале ванредне прирезе зарад јавних светковина. Уз то су били дужни да и као морнари служе на флоти, па и у сувоземној војсци. Сем наведеног они су морали и своје патроне да дворе и да им измећаре у свима свечаним приликама, чиме им се хтело да покаже, да њих не сматрају за Атињане. Тако н. ир. они су морали приликом прославе народњег празника, званог Панатене , да иду заједно са својом женама иза својих патрона и патронеса, и да

1) Плутарх у спису Перикло 12, и КсеноФон у сиису Репуб. атинска књ. I. стр. 17. \^а11. сз. I. сгр. 146. вранич год. v. 2