Бранич

БРОЈ 19.

Б Р А Н И Ч

стр. 671.

о дозволи лекарске сведоџбе упућиватн окружној подицијској власти — управама вар. Београда и Ниша које ће поступити даље по надлежностн. Осем овог расписа, питање о лекарској сведоџба обогаћево је и у самој суттини једном одлуком опште седвице Касационог Суда, по којој је у принципу дозвољено, да лекари могу сведочити о оном што еу сазналн у својој пракси. Као одговор на пнтање Духовног Суда епархије београдске од 30. Маја 1894. бр. 3977. ова одлука гласи : „Одредбом §. 282. казненог законика истина је прописана казва за лекаре, кад тајну своје дужноети својевољно открију приватним путем, али оваква повреда 'закона не постоји онде, где власт званичним путем жели да сазна од лекара оно што је учинио у дужности. Са овог гледишта оцене, не само лекар да може но јеидужан да пред влашћу сведочи; јер се овом сведоџбом ништа друго не тражи до само материјална истина, а у томе нема никакве законске повреде. Но, у колико је суштина овакве сведоџбе деликатне природе и тајног карактера, Касациони Суд налази : да се овакве сведоџбе могу исказивати само у тајној седници духовног односно еваког другог суда, који саслушава лекара, и то иошто овај суд као надлежап у главној ствари, реши да му је оваква еведоџба иотребиа, и да је зато лекар дужан да сведочи". Ова одлука нашег највишег суда саопштена је распнсом министарства Правде од 7. септембра 1894. бр. 10.18,8. судовима ради управљања у сличним случајима. Алекса С. Јоваиовић. : ;;$> К питању: Остаје ли и даље под стечајем дужник, кад суд прекине стечајно поступање по §. 127. стец. пост.?

А. Не остаје даље под етечајем Питање, које се под горњим натписом у „ Браничу и (бр. 12., 15. и 16.) претреса, важно је с двојаког гледишга: приватнога и јавнога права. Па, пошто налазимо