Бранич

БРОЈ 19.

Б Р А Н И Ч

стр. 681.

У прилог овога што већ наведосмо, а да још 6ол>е покажемо, какав су појам имали стари цивилизовани народи о међународном праву, па но томе и нођењу ратова, наводнмо још и ово. Кад су Римљани, не хтејући да трпе ровлења н протекторат македонског краља Филипа над Грчком, дошли у отворен сукоб са њиме, а нарочито са наследницима његовог сина Александра Великог, — краљем Перзејом — и по добивеној битци код Пидне заузели сву МаћедониЈу — 108. год. пре Хр. — одмах су напали на Епир, који је био савезник маћедонски, па га свога опустошили и седамдесет главних места у њему порушили. Становништво пак од 150.000 душа које су заробили, све су лицитандо продали. Оваквих случајева било је још у Грчкој за трајања њених унутрашњих ратова 1 ). У Атини је било робова државних, варошиих и ириватчих. Државни су радили све јавне — опште народне — послове, зидали су јавне грађевине; копали и топили руде; послуживали при јавним надлештвима — судовима и школама — гимназијама; радили у државним фабрикама, правили друмове и т. д. Варошки робови вршили су полицијску службу као полицајци, ноћни стражари, зидари, чистачи улица и т. д. МеЈ»у њима било је и таквих, који су били одређени као помагачи и послужитељи при вршењу религиозних обреда - при приноигењу јавних жртава боговима, јавним госбама, на којим свечаностима остали робови нису приступа имали и т. д. Поједини велики богаташи атински имали су на стотине па и до хиљаду робова разних народности и заната. Обични средњег сталежа грађани имали су обично 10—15 робова за своје домаће потребе. И сам Аристотело, па и Демостен, имали су такођер робова. Назори првога односно робова били су: да су они због своје писке образованости, и своје пеоблагорођености, одређени да служе образованије и умно јаче од себе; па по томе и нижи од њих у друштву и држави да буду. Чудновати, да не рекнемо никакви разлози и гледиште од једног Аристотела на установу ову, кад се поред много чега другог узме у обзир само то, да су и његове колеге — фило-

1) Т ј З 0ггац<1е Епсуо1ор. ев. 19, стр. 312-315.