Бранич

стр. 664

б р а н и ч

бро.т 19.

било иренашањем иутем ирвноса. Да ли се тиме хоке да, каже, да трговац, који би купио извесну количину робе, да ће бити осигуран, према трећим,. самим пријемом фактуре ? Ако пре, но јпто би овај добио робу у руке, њен продавац ирода и иреда ту исту ствар неком трећем, да ли ће он ипак бити у јачем праву од овог трећег? Без сумње, не ; купац остаје, док робу не прими, под губитком за њега, а у корист овог другог, који је робу и примио. Претпоставимо ово, да је Павле,. купац Петров, препродао робу Јовану и дао му фактуру, па пао под стециште : Петар ће имати право да робу'задржи, и неће допустити, да му се роба одузима, осим ако се испдати погоћена цена. јован ће бити дакле дужан, да исплати ову цену, а ако би випша било,. овда овај ономе, коме би Иавле имао давати. Ако би се роба налазила у њнховом домашају, онда би купци били дужни да изврше обрачун за мањак, пошто би један другом непосредно предали робу. Но трговац се обвеже, да купцу робу преда на другом месту од продајног, на пример, она се налази код продавчевог комисионера, који живи у другој вароши. Ако, у томе случају, први купац иадне под стециште,. то неће ни у колико сметати другом купцу': признаје се, да је извршена предаја ствари, кад је предата фактура. јер се предаја ове робе и не може извршити непосредно, и сматра се да је предата у моменту, кад је уговор аакл>учен, нарочито кад је продавац предао робу и наредио иредају преко свога комисионера трећем купцу у поштеној намери. ГТод овпм огратшчењем са свим је тачно рећи : „фактура врши дужност менице. са тим преимућстпом што је ировизоја или покриће увек дано". 1 ) Фактура може гласити и на доносноца илп бнтп снабдевеиа са одредбом ио наредби. Обичај допушта, да је свака предаја Фактуре, и ако она неби гласила ни по наредби ни на доносиоца, доволзна за иренос на треће лице, јер се св днном писмена пр« наша и својина ефекта или робе, коју оно нредставл^а.

1 ) Г>е1лтап-е е* Г^е РоИош. — ТгаИе с1е ЉоИ СопшегсШ Т. I. р. 261...