Бранич

БРОЈ 19

Б Р А Н И Ч

СТР. 669.

као и за остале цивилне чиновнике у законом одређеним границама. На овој дакле изједначеној основици службене исновести, долазимо у решењу иокренутог питања до следећих закључа^а : а. У ириватиоЈп одношају лекари остају безусловно под обвезом § 282. казн. закоиика, т. ј. не смеју ариватно да обелодаве никакву службену тајну ни грађанске ни кривичне природе, сазнали је поверењем или сопственим научним открићем и т. д. Једини изузетак ван граница ћутања по дужности, био би случај §. 51. казн. законика, кад је по својој компликацији тајна везана за злочина или преступна дела, која у оаштем интересу треба објавити без позива. И б. На иозиве власти, лекари могу да сведоче о свакој тајни и у грађанским и у кривичним питањима, али само ио добиввној дозволи (§§. 14. и 15. зак. о чинов. грађ. реда ; §. 220. грађ. судског поступка, и § 91. казн. суд. поступка). У овом случају јавља се акат лекарске сведоџбе као формално дозвољена правна радња, под контролом државне власти. Дужност сведочења не стоји у опреци са заветовањем или заклетвом, коју лекари полажу о промовацији на универзитетима, под обвезом да не одају тајне. Као случај оправданог изузећа, који разрешује лекаре од дане заклетве у јавним интересу , њихова сведоџба није ни неморална појава злоуиотребљеног поверења. Развитком правне науке у овом столећу, доказна система грађанског и казненог судског поступка обогаћена је нарочитом партијом изналаисења истине — вештацима. У реду ових, стоје лекари на веома угледном месту, због чисто поситивних ресултата који прате њихово знање. На пример, у питањима окаљане части или материјалних ' повреда, које се редовно по судовима расправљају, лекарска је сведоџба једиии и искључни доказ у сазнању материјалне истине. Ту је она и религиозно и хумано дело. Искључити или ограничити ове сведоџбе, значи лишити оштећеног средстава да добије законску сатисфакцију, или оставити неправедно нападиутог без одбране. У оста.том, према сувременом развитку друштвених одношаја, појам тајне, као год и појам часги или личне "осетљивости данас излази из граница, које су јој биле •обележиле у средњем веку црква и строге нарави. Лична