Бранич

стр . 698.

бранич

бро^ 20.

да је дјете болесно и да се крсти — да аретрии ио тјелу 50 каиџчја. — ирељубодјејица Стајка , која је лређе бракосочетанија свог с другим смјешеније имала, затруднила, и што за оног поћи није хотједа, него другог мужа себи тражила; и зато што дјете чувати пренебрегла је, а особито што га је мртва у Дунав својевољно бадила, — да се с 60 ианџија казни, ио оздрављенију ако је болесна. — Кмет иак затоњсџи Рајко МатиЛ, који је пренебрегао издату му заповјест относно прељубодјејица и беззаконо рођене дјеце, заслужује казн жестоку. Но будући брани га јединствено то, што је се свекрва блуднице, дјетета примида, којој он једанпут заповједио је да дјете чува и крстити да, — у ономе се кмет могао и преварити у надежди, да ће се онако као што је заповједио свршити. Зато да се кмет Рајко само рјечма усовјетује , и да му се строго запрети, да у будушче у подобним случајевима издате заповјести касателно прељубодјејица и беззаконо рођене дјеце набљудава, и на то смотреније да има." „Над свима преднаведеним преступниками рјешена им казн у чаршији пазарним даном да се изврши; а потом кућама својим да се отпусте. 16. Августа 1828. године № 12 у Крагујевцу." * * * По Душанову законику, убица свога чеда, плаћао је главом. Казна је извршивана страшним начином спаљивањем |чдан 147). Ово јеправило важило без сумње и за убиства копилади ; јер из тога доба немамо друге нарочите одредбе. Губитком политичке слободе, затим и црквеног центра, српскн је народ дуго времена био лишен моралне основице, у свом личном и нородичном напредовању. За турско-аустријских ратова био је растериван са вековног огњишта у збегове. Тим поводом одавао се разузданом животу, у ком су ница.ш сви могућп друштвени пороци оног доба. Цркве и манастири беху порушени или опустели, и народ је поступно опадао у својој хришћанској вери, а с тим и у моралу. Отуда се у његовој средини почну јављати двоженство (стара наша. ндвада неманић-