Бранич

сгр. 756.

в р а н и ч

бро.т 21.

су ио некад над госиодарима изрицане због неоправдане и зверске злоставе, сакаћења и убијства, — изрицане су биле само према даној прилици и лока гној иотреби, у интересу и зарад умирења и задоволења робова. Сви пак слободни грађани, без призрења на њихово политичко трвење, па и сама држава као таква, имали су рачуна а и потребу, да робове у стези држе, и да се знојем њиховим одржавају и богате; јер су робови били саставни део имања њиховог. Па и те строжије казне, које су по некад над господарима изрицане, нису робовима никад и ништа стварно вајдиле. И због овог злостављања, понижавања и непрестаног диринћења без паре и динара, планулаје најзад буна код атинских робова, који су радили у лаурионским рудницима, којом су придиком они све своје надзорнике и чуваре поубијали, заузелн тврдињу Сунију, па одатле, и за дуго, грдан пустош но околним пределима правили. III то су дакле стега и тиранство дуже трајали, то су они све жешћу експлозију код робова припремале, нити су сила и лукавство госиодара могли катастрофе сиречити. Сваком згодном приликом, било услед унутарњих грађанских иогреса и немира, било услсд спол,них ратова и туђе инвазије, робови су у масама одбегавали; као што је био случај кад је њих двадесет хиљада од једном пребегло Шпа ,Јтанцима у Децелији, кад су ова то место, својим пренадом од Атине освојили — око 413. год пр. Хр., а у рату који се између њих — Шпарте и А/гине — водио о првенству, супремацији, у Грчкој 1 ). Овакво је стање робова у Атини било, док и њу. као и сву осталу Грчку, не окупираше Римљани, год. 146, пре Хр. •» * -XОвим завршујемо овдн ова наша расматрања о ропству, једно са тога, што ни сам обим овога часописа не догхушта њихово даље печатање, а друго и с тога, што ни сами нисмо са њима сасвим готови. Кад са Римљанвма завршимо преглед ропства у староме веку, целу ') №а11. Шх1 ар 1' ене лу. св Т. стр. 307 — 329. 1|» ; €ггап(1е Епсус1ор. св. 19 стр. 811.