Бранич
стр. 760.
в р а н и ч
бро.т 21.
вота или само појединог лица или двојих лица и онога од њих, који другога преживи. Као мерило за прорачунавање трајање живота ималаца зажив. ренте оба пола узета је за основу „Норсамтонова таблица о умирању", — дело чувеиога политичког аритметичара Д-ра Нрајса. Куповином зажив. ренте прибављене суме капитала државнога дуга уносе се у фонд за исплату државних дугова, а интереси, који припадају тим капиталима, исплаћују се за рачун тога Фонда. За тачно одређивање старости потражилаца зажив. ренте створен је читав систем најстрожијих правила предострожности. 0 раду фонда треба годи^пње подносити извештај парламенту. Економски успех плана заживотне ренте, као средства за исплату државног дуга, зависи поглавито од исправности ове две претпоставке: 1. од вероватности скакања курса државних хартија, за које су заживотне ренте замењене, за трајања тих ренти ; 2. од исправне оцене трајања живота некога лица, од чијег живота рента зависи. У погледу ове друге тачке таблица Д-ра Прајса из 1782. године има неке мане, које је исправила управа инглеских државних дугова. Све до сада поменуте врсте државних дугова морају се оснивати на писменим ичхравама. У рентама је у појединим државама велика разлика. Француски систем инскрипције састоји се у упису ренте у Велику Књигу Државних Дугова, о чему се издаје писмено, из кога истиче право на примање одређене годишње ренте. Аустријски је систем друкчији и састоји се у издавању обвезница, које гласе на одређену имениту суму; код неповратних дугова обвезнице садрже само обвезу на плаћање камате, а не и на враћање капитала. Ма да дакле рентне обвезнице, које глаее н. пр. на 100 форината, дају повериоцу само право на годишње камате именитог дужног капитала, а никако и на повраћај самога капитала, ипак те облигације имају вредност као капитал Јер тиме, што обвезница обезбеђује примање годишње ренте, она добија трговачку вредност, која се одређује курсом ренте на берзи.