Бранич

стр . 798. в р а н и ч број 22.

ГРАНИЦЕ СУДСКЕ ВЛАСТИ ПОВОДОМ ЈЕДНЕ НЕПРАВИЛНЕ ПРАКТИКЕ КОД НАС (Наставак иа бр. 21.) 43. А. Акт администратпвне власти има облин генералне наредбе. Ми смо напред, излажући административпе функције, видели да административпа власт, по нарочитом овлашћењу законодавца, има право да доноси генералне наредбе, којима је задатак да неки закон допуне или да олакшају и обезбеде његово извршење. Закочодавац нема потребе да улази у детаље оних друштвених односа које хоће да регулише. Ои се ограничава на то да тим одиосима постави њихову базу, да одреди осцовеа правила по којима се опи Ихмају управљати. Регулисање појединости, пак, које се јога предвидети могу законодабна власт сме да остави управној власти, јер ова. под условом, да се не удали од основних прописа, неће постати законодавцем, нити ће та њена функција моћи изложити права појединапа самовољи и гажењу. Опште наредбе административне власти, позивајући појединце да врше извесне послове или да се од извесних поступака уздрже, морају имати своју санкцију, без које би оне биле без вредности. Санкција та сасгоји се у казни која ће се применити на појединце за случај да они обиђу прописе општих наредаба. Према томе, ако оптужени одговара за повреду је;ше такве наредбе, суд је дужан осудити га на казну, онако исго као да је и сам закон повредио. Управо, оптужени, вређајући допуну закона, индиректно и овај вређа. Али, да опшге наредбе аампнистративие власти могу имати то дејство, потребно је да оне садрже у себи овај битни услов: да су законите. Законптост овде обухвата две различне ствари: прво, административна власт мора да има нарочито овлагпћење од стране законодавца да донесе наредбу у питању; друго, снабдевена са тим овлашћењем, власт не сме, издајући наредбу, нрекршити ни један од оних основних прописа које она има да допуни или чије извршење има да осигура. Наредбе администра тивне власти вредиће, дакле, само онда, ако су оне учињене у обиму ограниченога пуномоћија које јој је зако-