Бранич

врој 22.

б р а ii и ч

стр. 811.

властодаваца. У пуномоћству мандатор извршује налог реирезентирајући свога властодавца и отуд коследица, да у иовом аравном иослу , у уговору који се закључује са некнм трећим, стоји као директни уговарач сам властодавац. У комисиону, мандатор извршује налог на други начин, он потпуно застуна свог властодавца и у уговору, који закључује са трећим за рачун свог властодавца , стоји он као уговарач. И што је онда по мандатни уговору важно знати, да ли је мандатор радио у своје или властодавчето име, кад то не утиче на странке у мандатном уговору, већ на правни положај трећих, који са уговором између властодавца и мандатора, са уговором, чији карактер испитујемо, немају ничег заједничког? Узети као карактеран знак мандатног уговора то, да ли је мандатор радио у своје или властодавчево име, значило би, удалити се од иредмета, који иснитујемо и побркати уговор мандатни и уговор који наступа између трећег и мандатора (гезр. властодавца), — две са свим различите ствари. Најзад, разлика између грађанског и трговачког права јесте материјална. Следствено томе, разлика измећу пуномоћства и комнспоног уговора мора бити материјална. За тако крунну, материјалну разлику, којом је законоцав&ц обележио комисион и пуномоћство, увршћујући први у трговачке послове и нодвргавајући га трговачком законику, не може се узети за критеријум само начин на који се један исти посао врши. Зар би комисионар могао задобити особину трговца вршећи грађанске послове, само због тога што их врши под својим именом? То би бао абсурд, коме би била противна логика. Ну, ипак било је писаца, који су се заводили текстом закона и тврдили, да је критеријум комисиона једино у начину, на који мандатор ради. Та стара доктрина је у основи својој оспорена ауторитетом свих новијих теоричара. Ово је питање највише претресано у Француској литератури, и међу коментаторима ОоЛе <1е соттегсе-а цостојало је неколико разних мишљења о карактеру комисионог уговора, и што је најинтересније, најодличнији научници не само да су оспоравали тврђење, да разлика између комисиона и пуномоћства дежи једино у томе, штј комисионар ради у своје име а нуномоћник у име свог властодавца, но шта више тврдиди су, да је то ио иојам ових послова са свим индифервнтна ствар. Наш трговачки законик преведен је са Француског и на сваки начин неће бити без интереса по наше законодавство,