Бранич

број 22.

б р а н и ч

стр . 827.

нио ни општински одбор по чл. 98. зак. о устројству општина од 25. Новембра 1889., који је тада важио као блажији: дакле није утврдио, да постији злоуиотреба, и да га за то оитужи надлежној власти, већ је и он вашао, да је рачун исправан, но да је оптужени одговоран општинској каси само за штету у 6402 динара. Па, како је и општнна у лицу својих пуномоћника: Алексе Михаиловића, Васе Стошића и Јована М. Живковића, који су иа данашњем нретресу изјавили, да је општина од оптуженога у своме потраживању нотпуно измирена, то је суд мишљења, да нема одговорности ни по грађанској части, па се према свему наведеном оптужени има за ово дсло по §. 250. а. крив. суд. пост. пустити испод суђења, и да није дужан никоме ништа да плати, сем свој у притвору учињени трошак но §. 327. поменутог поступка' : . По жалби државнога тужиоца Касацнони Суд примедбама свога I. одељења у акту Бр. 6406. уништио је предње решење првога суда са разлога: ,,Кад је среска Контрола нашла по прегледу рачуна општине алексиначке по рачунима за 1893. мањак у општинској каси у 6102 дин. и кад је Главна Контрола због тога мањка подигла кривичну тужбу противу оптуженога М. и кад је он на испиту код ислед. власги признао, да постоји оволики недостатак у општпнској каси по њезиним рачунима, а да он нема новаца, да недостатак накнади, но да ће га добити и иопунити касу; — онда суд нпје могао узети, да овде није констатована злоупотреба у дужности, и да нема казнимога дела ни утаје нити послуге новцем Кад према наведеном стању постоји мањак, који се у горњој суми показао, нтто је оптужени завео у дотичне ошптанске књиге у расходу, као да је толику суму нађеног недостатка издао на дочек Краљев, а то није могао оправдаги, онда је тиме учинио дело, које се јавља као утаја и казни се ио II. ставу §. 113. крив. зак., и кад су ошпт. пуномоћници на претресу изјавили, да је тога дана онтужени измирио касу ошнтинску у своме нотраживању, онда то може имати само утицаја на грађанску неодговорност његову, а и на меру казне, по што је нре тога била констатована његова злоупотреба, да није у каси било онолико новаца, колико су рачуни показивали". Алексиначки првостеп. Оуд није примио ове примедбе одељења Касационога Суда, већ је дао следеће против-разлоге: „И ако стоји утврђен де®ицит од 6402 дин. и ако стоји то, да су и књиге неуредно вођене, опет за љ то нема дела утаје,