Бранич

врој 24.

бранн1

стр . 927.

стојала антихреза (давање непокретних добара у реум), јнто се на несумњив начин признаје нарочитим законом, ко.јим је протумачен §. 1371. и §. 1372. аустр. грађ. закона. Тај је закон издат 12. Дедембра 1852. Бр. 247. д. з. л. (тако звани: Дједински или А\ т 1с11:ае1 :8ра1;еп1). Тим се законом, као специјалним, укила антихреза, а §. 19. тога закона признаје, да је она дотле важила, што значи, да није била противна закону дотадањему, а то је одредбама §§. 1371—2. (срп. §§. 381, и 843.) и §. 1483. (срп. §.936). Из истог §. 19. овог закона види се и то, да је овај закон издат једино ради добара привилеговаких особа ; јер закон изрично о њима и говори. Зна се и то, да трећина земље нашега сељака данас стоји под антихрезом, а стајала је без сумње и 1864. кад је §. 843. у срп. закону попуњен одредбама из аустр. §. 1371. Кад се уз то узме на ум и то, да аусгр. §. 1483. са својим §§. 1371—2. тек чини делину, и да то исто вреди за српски §. 936. са његовим §. 381. и 843. онда ћемо доћи до несумњивог закључка, да је законодавац стилизацијом §. 1483. (срп §. 936.) доказао на несумњив начин : 1). Да је водио најстрожега рачуна о времену и приликама, под којима је закон писао. 2) Да је овим параграфом циљао непосредпо на крунскаиплемићска добра као и на домаће светиње, реликвије, привилегованих особа, које су често допадале шака Шајлокових. (Дакле како покретна залога, рх^пие, тако и непокретна имовина, апИсћгевха, подједнако су заштићени овим параграфом). 3). Овај је параграф намењен био искључиво ручној залози и антихрези, која у оно доба бејаше у моди код свих привилегованих особа, чији пак интереси бејаху веома блиски срцу тадањега законодавца. 4). Нојимање времена и правих својих интереса диктовали су законоцавцу императивно, да ову одредбу овако сгилизује, како би поред његових роћака и љубимаца могли и ми обични смртни уживати благодети оваке једне мудре и паметне законске одредбе. 5). Овом је одредбом освећена уједно и незастаривост права и доказано је на опипљив н несумњив начин : да ираво не можв никада застарети. 6). Да и сами иреклузивии рокови војују за незастарпвост права главнога, јер је преклузивни