Бранич

број 24.

б р а н и ч

стр . 945.

конверсионог пнтања у једном или другом правцу, те тако поред практичне и научну заслугу стеку. Противи се чисто теоријском карактеру овога списа, кад би побрајали и ближе оцењивали многобројне инглеске, француске, немачке и талијанске бропшре, које се поводом конкретних конверсионих случајева објављују у дотичним државама. То би условљавало и ближе расматрање специјалних односа појединих држава и њиховог финансиског стања у доба дотичне конверсије, — а тиме би прешли оквир нашега списа. По кад-кад наилазимо у таквим броширама на савете, што се односе на извршење конверсије, који су тако добри и омогућују тако срећно решење разних често врло деликатних питања у томе послу, да их треба истргнути од заборавности. Као пример ми ћемо из велике количине списа, који се занимају извршењем конверсије у конкретним случајевима, нарочито споменути један, који је изашао у години 1882. у познатој економској наклади СгиШашшп & Сотр. у Паризу (код које је изашло и дело Лабејријево). Као писац именује се на крају 0. <1е Сћапхег. Брошира се зове : С опусгвгоп «1ц 5 роиг 1(>0, односи се на француске околности и занима се у своме трећем делу питањем, какав мора бити поступак при самој конверсионој операцији, да би јој се обезбедио потпун успех, а држава изложила најмањој опасности за случај, кад би каква тешка политичка или финансијска криза изненадно прекинула усред посла ту операцнју. Писац нарочито се занима тиме, да пронађе сретство, којим би се могло стати на супрот евентуалностима, ма какве оне биле. После кратког погледа на ноложај и поступак других држава, које су извршиле конверсију или у сопственој режији или носретством услуга каквог синдиката богатих банкара, изјављује нисац своје убеђење за нарочити случај конверсије 5% -не француске ренте у год. 1882., да се обе иначе уобичајене врсте извршења, не могу применити у овом случају. Прва због тога не, што су суме о којима је говор одвећ велике, а да би држава могла располагати са потребним сретствима за то и што је 5% -на рента једног вида, те се према томе не би могла операција поделити по серијама, као н. пр. код ВРАНИЧ ГОД. У. 4