Бранич

стр. 952.

в р а н и ч

БРОЈ 24.

ликом поииса није нашла књиге у дућану дужниковом, већ да су од некуда донете у џаку, где су биле на попуњавању и уденхавању лажног биланса, а и иследник се уверио, да су књиге неуредно вођене, из пега се мора закључити, да је дужиик из раније спремао своје лажно банкротство на штету поверилаца, према чему се овди појављују два казнима дела: лажно банкротство и кривоклетство. Па да не би дужник и даље ишао на штету поверилаца отуђивањем еспапа прикривенога, као и даљим својим ујдурмама, док се не оконча питање о његовом стечају, има се по §. 131. тач. 1, 2, 3, и 4. §. 132. зак. о стец. ност. ставити у притвор". Касациони Суд решењем својим под Бр. 5510. а по жалби дужника Т. поништио је горње решење првога суда са разлога: „По §. 131. стец. суд. пост. дужник се ставља у притвор увек у циљу томе, да се над њим предузме истрага за које кривично дело, које је он својим падом под стечај учинио; па према томе, кад овде није утврђено, дз, стоји ма какво кривично дело, ни лажно банкротство, ни кривоклетство, па чак није надлежно доназано, да је дужник и књиге неуредно водио, нити констатовано, да дужник своје поверитеље не може измзрити, — онда према свему томе суд је погрешио, што је жалитеља у затвор ставио". Први суд усвојивши предње примедбе Каеационога Суда, решењем својим Бр. 8235. ослободио је дужника затвора. Алексинац, Новембра 1898.

Ал|оноа Ривијера Оонови међународнога права, с пишчевии овлаш&еаен превео к допунио Др. Миленно Р. ВесниБ, про|. Вел. Школе, члан института за ме$ународно право. К&. I. и II. Београд Држ. Штам. 1897. и 1893. Ееуие <1е БгоН Јп1:егпа1;1опа1 е! с!е Бе§ч81а1:1оп сошрагее, св. XXX. 1898. доносн извештај о горњем делу, о коме вели, да се г. Веснић није задовољио само тим да буде тачан и добар преводилац, него је додао још и важне примедбе о конвенцијама које је Србија закључила; учинао је на нојединим местима веома важне

Саопштио Мих. Р. РадивојевиК судија.

КЊИЖЕВНЕ ВЕСТИ