Бранич

стр. 954.

в р а н и ч

бро.т 24

Народности модерне резултат су најразличијих вековних укртшања и није могуће данас говорити о народима чисте расе у етнограФСком смисду речи; и с тога Међунар. Право на то и не помишља. Као год што индивидуа, долазећи на свет, ужива услед рођења извесна права да може одржати се, развити се и усавршити се, тако треба нризнати иста права и народностима, што је остварљиво само у државама постављеним на принципу народности. Правни положај Босне и Херцеговине изложио је г. Веснић у следећем: 1., Становници Босне и Херцеговине, о чнјој народности не може бити сумње, устали су на оружје и борили су се за своју слободу. Ни једним поступком нису њихови овлашћени представници тражили, да се нрисаједине Аустро Угарској ни да дођу под њену управу. Са свим противно: они су се, заједно са својом мухамеданском браћом с оружјвм у руци противили извршењу одлукв чл. ХХУ-ог Берлинског Уговора, па нису престали да лротив овог насилног заузећа устају и да се разним начинима боре све до данангњега дана. Овим европским решењем је повређено право на самоопредељење становништва ових покрајина. 2., Противно посебном споразуму с обзиром на Кипар, данашњи положај Босне и Херцеговине производ је заједничке воље Великих Сила, које су на Берлинском Конгресу представљале евроиско законодавно тело, нарпчито што с.е тиче односа на Балканск м Полуострву. Према томе и чл. XXV. се не може тумачити нити мењати једнострано : тај члан не могу мењати споразумно ни Турска и Аустро-Угарска засебно; за сваку, па и најмању измену његову потребан је пристанак свих сила, нотписница Берлинског Уговора. 3., По гласу чл. XXV. овог уговора ове ће покрајине заузети (оссирег) и њима ће уарављати (аЛгшшвЈгег) Аустро-Угарска. Она то чини на основу повере, коју јој за то даје Европа и на начин, који је имала да утврни и који је утврдила са самом Турском. Тај посебни споразум закључен је 9—21. априла. 1879. и по њему је Турска остала и даље правни господар ових покрајина, а вршење уараве над њима поверала је, на основу решења Берлинског Конгреса, Аустро-Угарској. Г. Веснић иримећује, да би се правилно схватио ноложај ових двеју провинција, не треба сметнути са ума, да уговори који сужавају суверенитет морају се тумачити лимитативно и