Бранич

БРОЈ 2.

В Р А Н И Ч

стр. 71.

Осим тога, постављајући начела у изучавању кривичнога света, наглашаваио је, да тај свет не представља јединства и самотворности, да кривце не треба испитивати по једноме истом шаблону, како их је, наравно погрешно, стара школа испитивала. Тако је избила мисао о класиФикацији криваца и о организацији. Ова идеја још није потпуно развијена и разрађена. Усвојена је важност класиФикацији, ну још се није дошло до њезиног јединства. Ломброзо, Фери, Лисш, Фојницки и др. предлагали су разне класиФикације, Конгреси за кривичну антропологиЈу усвојили су једну, међународни савез за кривично право другу, новији законотворни пројекти износе трећу. Ну већ је и то значајно, штоје сам принцип класиФикације усвојен и што сада добро разликују оштру кривичност, која се зове такође и случајна, од хроничне кривичности (навикнуте, проФесноналне). Исто ће тако имати велику будућност и деоба кривичности на сеоску и варошку, којује предложио Тард. Узобраћају ли законодавства пажњу у будуће и на ову деобу, то ће бити, по нашем искреном уверењу, једна од веома корисних реФорама у опште, а нарочито за државе, у којима је претежан сеоски елеменат. Тада ће нестати оне анормалне појаве, да мало мења спољашње погодбе за свој живот варошки елеменат, понајвише пролетаријат, допадајући затвора, који је научио живети и радити у тесним, затвореним, и антисанитарним зградама, док сеоски становник, одвојен од свога пространога поља и навике да живи и ради на отвореном простору; падајући у затвор, трпи много због нагле промене у начину свога живота, и мало налази утехе и у самом раду у затвору, јер је тај рад за њ у ЈЈајвише случајева нов, необичан а за будући живот у слободи у сеоским прилилама неподесан. Какви се практични закључци изводе отуда што је признато да је потребна класиФикацпја криваца? Врло значајни закључци. Нова школа вели да до класиФикације стоји и организација и промена како система казне, тако и других мера за безбедност. Један је случај напр. кад је злочин извршило неурачунљиво лице. Класичка је школа, полазећи од начела, да дело неурачунљивога не чини кривицу, такве случаје избацила из круга свога