Бранич

број 2.

б р а н и ч

стр 77.

љаком, јер ни приближио не одговарају етнограч>ској грађи, о дивљим народима ирибраној, оне црте које Ломброзо лриписује дивљаку. У основи свеколиког материјала Ломброзова има претерано цењење закона о наслеђу, тај пак закон није једини, и према њему стоји закон прилагођивања околини, потврђен многобројним исиитивањима. Осим тога сам закон наслеђа у области кривичности нема Фаталне силе. Недостаци и искварене склоности родитељске могу се не само одржати и увећати у потомцима, него и угасити, ако су особине родитељске супротне. Даље, ако је поуздано да се на децу преносе од родитеља по неке особине органске и склоности, напр. ка болестима, — с друге је стране сасвим сумњиво да се наслеђем предају стечене оеобине. ГГоследњи се основ може потврдити интересним примерима, које находимо у Принса: у родитеља без руку и ногу рађају се деца потпуно здрава; у Јевреја се, који толике векове вргпе обрезивање, рађају деца потпуно нормална. Ми се више нећемо задржавати на замеркама, које су већ учињене Ломброзу, или које му се већ могу учинити због његова типа урођенога злочинца. Такихјезамерака безброј, тешко их не само анализовати но и цигло навести. Према већ до сад објављеноме материјалу ми мислимо да се мора одбацити тврдња да има органске или урођене кривичности. Истина, кривичност, као и сваки занат, може стварати и ствара типове. Она човеку може дати неке знаке, обележја од којих су многе данас тачно открили антрополози. ПроФесионални кривци чине нарочит тппичан ред — и отуда и долази тип, исто тако маркиран оригиналним цртама, као год и типови војника, уметника, свештеника и т. д. Али су сви ти типови социјални а не урођени. Природа не ствара ни злочиначки тип, него нарочите погодбе у кривичном животу, које преобрађују и развијају негативне стране људске природе. Зато, не знајући, шта ће у будуће рећи антропологија, морамо признати да она није доказала урођени тип злочиначки. Ми узимамо да тај тип није органски но социјалан. Према овом, што смо рекли, ми решавамо и другу спорну тачку између антрополога и социолога о упоредној вредности органских и социјалних Фактора, у томе