Бранич

број 2.

б р а н и ч

стр. 79.

Готови смо с општим описом нових школа. Ваља нам сада скренути пажњу на приговоре, који се упућују на адресу присталица нове школе. ЕБима се често пребацује што претерују с негирањем радова класичне школе. Тај је укор оправдан, колико се тиче прошлости. Сетимо се изјава нове школе из првога времена — оне претензије да потпуно избаце кривично право и да га замене новим дисциплинама. Данас ствар стоји сасвим друкчије. Оних претензија мало по мало нестаје, ЕБих је изазвао ватрени занос због новооткривених хоризоната и полемичка утакмица. Ну када се покрет стао сталоживати и кад су радове нових научника почели озбиљно критиковати, здрава је научна мисао мах отела, она је за увек утврцила значај ранијих правних проучавања за кривично право и у име органског сталног развитка науке пристала уз корисну реФорму а не уз научну револуцију. Такво је, према нашем мишљењу, стање постављенога питања у радовима Ферија, Листа, Гарофала, Принса, Торда, Фојницкога и других виђенијих заступника новога покрета у разним нијансама његовим. Споменути укор иде и даље. „Зашто себи присвајате ви — питају заступнике нове школе — све напредне идеје у науци о кривичноме праву? Зар стара школа није размишљала о борби с кривичношћу? Зар она није обрађивала појам о лицима, која су у поврату, систему поступања с малолетним кривцима, идеју о условном ослобођавању и друге потпуно подобне за живот институте? Према чему јој ви умањујете заслуге"? Наше гледиште о постављеном питању гласи овако: Нова школа не може ударати на то, да су све њене грађевине потпуно самостално подигнуте без икакве свезе са старијом школом. Од једном се никоја идеја не може остварити, ако за њу није припремљено земљиште, ако у ваздуху не лебди ништа њој сродно. Радови су се у новоме правцу могли развијати и задобити признање само за то, што је радовима статистичара, ФренологИ, психопатолога и криминалиста ранијега правца за њих била припремљена основа. Ајш друго је нешто: износити идеје узгред, обрађитати поједине (и ако важне) институте, не уједињујући их у хармониску и систематску целину, а