Бранич

стр. 84.

в р а н н ч

БРОЈ 2.

решаваље брачних парница. Па како се према §. 109. грађ. зак. муж смашра као глава и сшарешша куће, с иравом за управљање овом и имањем, а по истом законском пропису (§. 109. грађ. зак.) муж је и ирироцни засшуиник своје жене, која по §. 110. грађ. зак. има дужности припомагати у очувању имаовине, то у овом случају, како госпођа Е. не подноси никакве доказе, да је предузела ма какав корак код Духовног Суда за развод брака између н.е и мужа јој, а без обзира на изјаву његовукод полицијске власти као по све ненадлежне, — њено је тражење да се отвори стециште, над имаовином мужа јој а за обезбеду горњег њеног примања, неумесно, а ово у толико пре, што се према §.§. 39. и 929. грађ. зак. жене удате уподобљавају малолетнима, и свака њихова правна радња подлежи одобрењу мужевљевом, којег Е., као жена дужникова, у овом случају нема. Шта више из поднете исправе, — признанице — издате од стране дужника види се, да је она ову позајмицу у 10.000 динара својевољно своме мужу учинила, па како се по §. 765. грађ зак. и ово има сматрати као мираз, онда по §. 766. истог закона муж има права женин мираз уживати и потрошити за све време трајања брака, с обвезом, да за вредност и накнаду истог својим добром јемствује; тим пре што по §. 771. грађ, зак. кад муж и жена нису ништа особито уредили, онда се има држати, да је жена своме мужу као природном заступнику поверила, да о њеном имању бригу води. Кад то стоји, и кад се из поднете исправе у акту траженог стечаја види, да је дужник госпођу Е. давши јој права и гарантију за обезбеду и наплату из све његове имаовине, као и његових примања ову довол>но обезбедио; то суд налази, да нема места тражењу г-ђе Е. да се над њеним дужником и мужем стециште отвори, па с тога се од истог има као неумесног одбити, с тим да своје подмирење од дужникатражи другим путем. С тога суд с обзиром на §. 776. грађ. зак. и §.§. 304. и 305. грађ. суд. пост. као и зак. о таксама решава, да се тужитељка одбије од тражења као неумесног. У жалби, поднетој Касационом Суду, представља тужитељка, да је њено тражење основано на исправи, по којој може тражити обезбефење, одн. стечај, с тим пре, штоје муж њу наиустио и дао јој код полицијске власти право, да тражи шта има од њега.