Бранич

број 3.

браннч

стр . 109.

динство права, запајајући дух оних који се уче праву појмовима који ће га водити и које учење специјалних дисциплина не може више збрисати, а с друге стране оно спрема и олакшава доцније учење: оно даје, може се рећи, претходан и сумаран појам о земљишту, које ваља доцније прећи изучавајући један по један део његов. Не треба мешати енциклопедију права са философијом права. И ова последња, доиста, обухвата право у његовој целини, изучава у њиховој природној вези све установе по разним његовим гранама, и с тога она за право има карактер опште науке. Али, ако је таква по садржини, она је по облику засебна наука. Од двају облика у којима се право јавља, идеалног и позитивног, ФилосоФија права увек тражи онај први. Полазећи од позитивног и историјског права, она се уздиже до највиших регијона права, испитује постанак људске природе, њезину Функцију у друштвеном животу, и у најразличпијим правним појавама тражи да издвоји заједничкн сталан и општи елеменат. Напротив, енциклопедија је предмет, као што је већ речено, нозитивна страна права. Осим тога, нарочито у наставном погледу, она има карактер уводне или припремне науке, мећутим, философији права је задатак крајња синтеза правних наука. (Испореди РИопнш-ОиеШ Епс1с1оресИа е РИозоНа с!е! (ИпНо, Рим 1876. и Бе1 сопсе^о (1е1Г ЕпС1с1оре(Иа с!е1 сИгШо. Напољ, 1876.). Од првих покушаја енциклопедиског издагања права па до најсавршенијих радова наших дана, од 8реси1ит <1ос1ппа1е' Вићентија Беловацензис-а (| после 1260.) и од 8реси1ит шпз Виљема Дуранти-ја (1237—1296.), па до модерних енциклопедија, овај облик науке остао је веран двема реченим особинама и само због њих има своје место у правној литератури и користан је у академској настави. Разликовање енциклопедије на формалну или сиољну, и машеријалну или унушарњу има мало вредности, кад се узме у обзир, да ће она увек боље послужити смеру, ако се не буде ограничила само на ређање деФиниција и поделу права, и на обележавање спољнег нацрта појединих правних дисциплина, већ ако се уз то буде дотицала и описивала у главним тачкама основне установе које она садржи. §• 2. Положај права у систему наука. Како систем наука зависи од система објеката које су његов предмет, то место, које нојединој науци припада у систему сазнања, ваља да одговара оном, које њен посебни пред-