Бранич
стр. 118.
браеич
број 3.
страну некуд. а не ка Глшни. — Није одмакао десетину корака а Глишо се озго затрчи на њега са секиром, говорећи: „мислиш нећу"?!. . Илија је, осврћући се и говорећи: „Глишо!.. Глишо"!... узмицао ка путу, ади га он стиже и удари секиром у леђа, те он посрну. То је било баш код оног скдадића. Ту се поотимали око секире, и ту је Глишо овом ударио Илију по глави, једном оштрицом, а други пут ушником. — Илија је овом приликом имао у руци једно дрво налик на кочић, са којим се „поштаиао ц , а које му је Глиша, ваљда, кад му је секира избачена из руку — отео, те тиме ударао Илију који се у последње време, ваљда услед малаксалости, онако лежећи — оборен, није ни бранио." „Кад су Лука и Неша браћа Јемуовићи, потрчали ради одбране однекуд из шљивака, који је западно од куће на 100 метара од места дела, отрчао је и засрео их с дрветом у руци брат Глишов— Видосав, који се дотле туда нијевиђао, те хтејући их одвратити оданде, напао на Луку наманув батином, а по казивању овога, п ударио га, а посде се ухватиди у коштац. Дотле је Неша бранећи Идију ухватио се са Глишом, и тако се сва четворица згрмуљали на пут преко ограде, ту их савладали, а посде им притрчали и ови у помоћ: Коста и Симијан Покимице, те им помогли свезати их." „Била су два очевидца из далека, а и жена Глишова све је ово гледала из собе у својој кући, али није смела прилазити." „Видосав није нападао на Илију. Он се бојао од Глише, те с тога није смео притећи у помоћ Илији. Ваљда из тога узрока, он је викао и Луки и Неши: „Нека их, шта чине, нека чине", а кад је видео да га они не слушају, он се онда одњих побојао за свога брата Глишу, па да њега одбрани, на њих је напао." — (Из полиц. увиђајаналицу места 28. V. 97. у Побрђу). Протокол секције „Извршене над лешом Илије Бељаковића, теж. из Побрђа, општ. баљевачке, а по наредби нач. ср. студ. № 4470. од 29. 5. 97. год. „Секција је извршена 29. Маја 1897. у 2 часа п. п. у кући умрдог, а у присуству писара среза студеничког г. Симе Стојановића, кмета села Побрђа, Танаска Чорпапића и Јаћима Чорпапића. „Сиољни иреглвд. Умрли био је од прилике својих 58 година старости, 180 см. висине, правилног и пропорционалног састава тела. Косе смеђе, тако исто и бркова. — При прегдеду