Бранич

стр. 168.

б р а н и ч

број 4.

исте власти. Он отклања неиосредни додир, и с њиме повод за сувоб, између шеФа извршне властн и законодавног тела. Једна је скупшгина контролисана другом; од тога престиж законодавног тела као целине не пати ништа ; оносеневиди принуђено да попусти једном притиску са стране. —■ Терет отпора који се мора чинити скупштини треба, дакле, пренети са шеФа извршне власти на Горњи Дом. То правило важи нарочито за монархије. Сваки сукоб са скупштином увукао би владаоца за један корак даље у партијску борбу, а кад би и он био у њу уплетен, не би било више никог да је са висине посматра, и да у даном тренутку као непристраснисудијаизмеђу завађенихстранапосредује. Владаочев ауторптет, за тим, баца се у игру тек по крајњој потреби, кад слабија средства више не помажу, али да би то каквог дејства имало, потребно је да се тај ауторитет предходно не истроши сасвим у свакидашњој борби са скунштинсм. — Према томе не може се рећи да право вета чини излншном установу Горњег Дома. Обрнуто је тачније : установа Горњег Дома учинила је излишном употребу права вета. То право ујамчено је истина свима уставима; али се само још изузетно употребљује, у Енглеској никако више од прошлог века. 2. — Поделом законодавна власт неће само бити ограничена. Њена ће радња још бити успорена. То је баш јпто треба да буде. Оклевање је мана код извршних органа; код законодавних у мало те није врлина. Извршни органи примењују државну моћ на конкретне случаје; они имају да задовоље потребе једног момента. Они делају, и за то се од њих изискују особине људи од акције; присебност, одлучност, брзина извођења. Законодавни органи, на против, позвани су да регулишу сталне односе у друштву, да пропишу правила која ће трајати. Они не делају, него већају. Њихов је посао једна студија, а оаа да би била добра, не сме бити нагла. 15 ) Због ове основне разлике између законодавне и извршне радње, прва је руковођена навек једним шсфом , а за другу се употребљава једно тело. Један човек има то преимућство над једним скупом што се брже решава; један скуп опет више јемства даје да ће једну ствар свестрано испитати.

1б ) ВШШж-ћП, (1аз а]1§ете1ПР. 81;аа18гесћ<;, II, 4.