Бранич

БРОЈ 5.

Б Р А Н И*Ч

стр. 215.

0 интерпретативном нослу у опште, умесно каже Рудолф Јеринг, Дух римског ирава, III: „ Задатак је тумачењу да објасни предмет, разреши привидне противуречности, уклони нејасности и нетачности, расветли целу садржину законодавчеве воље, а уз то још да изведе из постојећих одредаба, принцип који му је основица и све закључке који потичу из тог принципа." §• 19. Границе примене права. Примена правне норме претпоставља да она вреди у оном простору и времену у коме треба да се примени; иросшор и време природне су границе области права: први ограничава њсгово простирање, а друго његово трајање. §• '20. Границе права по простору. Како држава не постоји без земљишта, територије, тако и право, које произлази из државе треба да врши своје дејство на једном одређеном иростору. Власт права простире се, по правилу, дотле докле допире суверенитет, самосвојност државе, и према томе, његово се месно дејство ограничава државним границама. Но, насупрот томе праву које је опште и заједничко, може постојати и неко посебно право, које вреди само на делу државног земљишта: то зависи од воље законодавчеве, који ће у обиму државе одредити и месне границе таквих норма. У једноме и у другоме случају, међутим, такво право има карактер територијалног, земљишног, земаљског права, у колико је меродавно за сва лица и ствари које леже удржавној територији. Принцип територијалности права својствен је објективноме праву, пошто се оно као скуп норама које произлазе од највише власти има да примењује у територији државе. Али са субјективног гледишта споменути принцип подлежи разним ограничењима. И доиста, с обзиром на лица, за које је право моћ која појачава и заштићује лпчно делање. може бити потребно, баш у личном интересу, да норме којима се уређују извесни односи не зависе од места већ пре од порекла; и с тога бива, да закон порекла може регулисати извесне односе и преко територијалнпх граница. Ограничења принципа територијалности, према којима један закон простире своје дејство изван простора на коме влада, и норме које се односе на тај случај, тичу се највише односа