Бранич

стр. 264.

в р а н и 4

врој 6.

век чија способност још није посведочена, на пр. као лекар или адвокат који свој испит не би био положио. У демократији власт се може на више начина добити, али ауторитет само на један, а то од народа. У томе погледу пример Лордовског Дома нарочито је поучан. По свом личном саставу та скупштина не уступа ни у колико Доњем Дому; шта више, данас кад се међу њеним члановима налазе вође обе историјске странке, могло би се рећи да она над Доњим Домом својим личним саставом и претеже. Али, уз пркос тим повољним околностима, Лордовски Дом дејствује тек с највећом дискретности, праву власт опет врши друга скупштина. Што паралише Лордовски Дом. то је немање ауторитета; способности које се у њему налазе прикупљене само за то што на изборима нису биле проверене, осуђене су да чамекао закопано благо.Икадсеузмеу обзир да је ауторитет у политици све, да није доста бити способан него треба још и поверење уживати, да људе човек не може водити, ако они сами неће за њим да иду, кад се све то узме обзир, онда за одбацивање таквог Горњег Дома какав је у Енглеској ништа речитије не говори до та околност што већина грађана тако мало вере има у мудрост наследних законодаваца. У корист једног Горњег Дома владаоцем постављеног може се овај разлог навести. Ако само хоће, владалац је у стању да констатује личну способност; донекле, пре је он у стању да је констатује него бирачи. Има нешто што овима смета, то је партијски систем. Они немају да бирају између два појединца чије би способности могли упоређивати; они имају да бирају између две партије, два програма, две политике. Готово је правило да на изборима кандидат пролази, не због своје личне вредности, него због своје политичке боје, због онога што је код њега најмање његовога, што је код њега неки пут само један спољнп знак. Код кандидата се не гледа на то шта јесте, него шта нредставља, и због тога они који на изборима победе не могу само на основу тога бити сматрани за способне. Један владалац који стоји ван партијских односа, који је својим положајем упућен на улогу непристрасног посматрача, налазио би се у јединственом положају да личну способност запази и извуче на видело. У Италији сви су сенатори