Бранич

стр. 272.

б р а н и ч

број 6.

је неопходно да Горњи Дом попусти Доњем. Да ли ће му он у таквим случајима хтети попустити, ако престижем не буде иза њега стајао ? Корисно је да Гчрњи Дом буде у стању Доњем противстати ; било би опасно кад би он био у стању да Доњи Дом на потпуну деобу власти принуди. Један Сенат састављен искључиво од указних чланова не би ни за опозицују Скупштини био довољно јак (на пр. италијански Сенат); на против, један Сенат који би сав био изабран био би већма јак но што је за просту опозицију иотребно, и тај сувишак снаге употребио би на борбу са Скупштином око превласти (на пр. Француски Сенат, неки пут). Кад би сс у њему помешали постављени чланови са изборним, добила би се зар она доза јачине која се тражи. У овом питању о Дводомном Систему све се једно с другим држи. Доношење закона јесте један посао који захтева много стрпљења, много размишљања, много методе. Тај би посао без сумње врло непотпуно био урађен, ако би се оставио само једној Скупштини растрзаној странкама, којима је стало до власти, а не до разлога, једној Скупштини која је још и једна маса недисциплинована, страсна, ћудљива. Чим су две скупштине једна поред друге, оне се узајамно контролишу, свака је дужна да оној другој објасни, и да пред њом оправда све шго одлучи, и тако се посредним начином принуђава да одлучује само оно што ће се по потреби моћи разлозима бранити. Али законодавна власт не постоји само ради доношења закона, она још и на владин рад утиче. Опасност је сада од две скупштине у томе, да једна не гура владу у једном правцу, а друга у другом. Да се то не би десило, домови престају бити један с другим једнаки, чим у владпн круг рада ступе; ту права законодавне власти врши Доњи Дом или искључиво, или уз подређено садејство Горњег Дома; свакојако, влада прима импулс само с једне стране, а не с две разне и у два супротна смисла. Наравно, ако би два Дома била подједнако ортанпзована, Доњи Дом не би могао потраживати никакво првенство у оним питањима где је радња владе ангажована. Горњи Дом, због тога, ваља друкчије организовати, од прилике тако како ће чинити утисак једне скупштнне, не баш истог ранга с Доњим Домом. У интересу је овог последњег, и у ин-