Бранич

стр. 370.

б р а н и ч

број 8.

вима, и ресервама, да је од њеног негдашњег облика и карактера веома мадо остало. У осталом, она је у данашњој доктрини у велико већ оснорена и напуштена. И они писци, који је још помињу међу битнијем привилегијама, ипак признавају, да она нема никаквог оправданог основа, да нема никакве везе са слободнијем и неспријеченијем вршењем дипломатскијех Функција. 0 оелобођењу од пореза и дажбина у данашњој теорији у велико се изражава сумња, да ли заиста та привилегија може спадати међу битне привилегије, које стоје у вези с независношћу дипломатскијех агената. Има и новијих писаца, којиослобођење дипломатскијех агената од извјеснијех врста пореза сматрају као опште признату пошљедицу начела екстериторијалности. Само ослобођење дипломатскијех агената од личнијех непосреднијех пореза може се правнички оснивати на њиховом репрезентативном карактеру. Лична пореза као и непосредна пореза од прихода или капитала, претпоСтавља неки однос подаништва и подвласности према држави, којату порезу наплаћује. Дипломатски агенат, као представник једне државе и њеног суверена, не може стајати у таквом односу. По теорији и гграктици дипломатски агенти у свијем државама ослобођени су од личне непосредне порезе или такса на предмете луксуса и од непосредне/порезе на капитал или приход, као и од свакога ратнога приреза. Ослобођење пак од царине многи угледни писци увршћују у чисто добровољне концесије, које једино истичу из међународне учтивости, а немају апсолутно никакве везе са независношћу или репрезентативнијем карактером дипломатскијех агената. С тога се ослобођење од царине не може уврстити у битне привилегије дипломатскијех агената, него тек у споредне. Споредне су привилегије оне, које, до душе, уживају дипломатски агенти, али које не могу никако да се уврсте у исти ред с неповрједношћу и ослобођењем бд јурисдикције. Оне немају нарочитог значења за слободно и неспријечено вршење дипломатског позива и задатка, нити имају ма какве везе с репрезентативиијем карактером посланичкијем. То су привилегије, које се признају често по међународној куртоазији, по обзирима према високом положају дипломатскиј ех агената, и то увијек под уеловом узајамности, реципроцитета. Међу споредне привилегије спадају: ослобођење од посреднијех пореза и осталијех јавнијех дажбина и такса, право на богомољу и вршење црквенијех обреда, право јурисдикције и право на церемонијал.