Бранич

стр. 454.

бран1ч

број 10.

и упустио у оцену: да ли се туженн Арсен има сматрати као земљеделац или не, јер то није питање о ираву, но нитање о извесном Факту, за чију је оцену надлежан судећи а не Касациони Суд. Ваљево. Марко ТрифковиЂ оудија <»» ЕНЦИКЛОПЕДИЈА ПРАВА од НАСНВАЛА ДЕЛ ЂУДИЧЕ (Наставак) §• 50. Умотворничко, ауторско право. Умни производи, који се изражавају у литерарним научним и уметничким додима, поред душевне вредности која не спада у круг права, имају п економску вредност, која, разуме се, припада њиховом творцу. Ова економска вредност, због којих умни производи улазе у с®еру права, треба да је обезбеђена и заштићена аутору забраном, да се други њима не корисги на његову штету. Предмет ирава умошворничког, које се иначе зове књижевна иумешничка својина, није у самоме рукопиеу илиукипу илн коме било материјалном среству, у коме се испољило дело ума, већ се састоји уидеји или комплексу идеја сређених и развијених тако да граде један индивидуалан производ. Онаједакле бестелесна сгвар, и не треба је мешати са материјом, која је знак којим се она маниФестује и срество којим се омогућава уживање умног производа, према његовом опредељењу. Својина рукописа, кипа и т. д. регулисана је општим правом својине; али за својину умног (интелектуалног) дела, треба нарочитих норама, које ауктору обезбеђују уживање нематеријалног добра, које је он створно. Садржина права ауктора одређена је природом његовог предмета. Пошто умни производи остварују корист која им припада, тек среством саопштавања публици и распростирања међу све оне који се за њих интересују — то и право ауктора узима карактер ји$ ргоМбепсИ, и показује се као искључно право аукторово за иубликовање, реиродукцију и расиросширање дела, у шта се рачуна и извођење и иресшављање драматичких и музичких дела. Тиме се постизава да ауктор може црпети из својих