Бранич

број 10.

б р а н и ч

стр . 465.

Алн, Касационн еуд на Јкалбу тужноца поништи 3. марта тек. године под ЈУа 1901 ово решење са ових разлога: „Пошто је ова продаја извршена 22: августа прошле године, а то је већ кад је закон од 14. јула 1898. године о изменама и допунама грађанског поступка био у снази, то је извршна полицајна власт ову продају као и попис и процену имања требала да изврши по одредбама тих допуна, а на име по §. 466. грађ. поступка; па кад се из акга под Ј\2 18497 види, ца суд није тако урадио, јер попис и процену није вршила полиц. власт већ општинска, онда је погрешио, кад је одобрио ову продају и тужиоца одбио од тражења." Једно пак одељење Касационог Суда не узима овако ту ствар. Ево тог случаја и из тога одељења. Светозар К. из Ј. тужио је среског писара Л. из С. и тражио је, да се поништи продаја његовог имања, коју је извршио тужени на дан 23. септембра 1898. год. поред осталог и за то, што попис није извршила полицајна већ општинска власт. Првостепени суд одбио је тужиоца од тражења решењем од 16. децембра 1898. год. № 25104 узев, да не стојн разлог тужбе, кад је попнс извршен пре измена и допуна у грађанском поступку од 14.јула 1898. год. а за које измене и допуне полицајна власт није могла ни да сазна, пошто је оглас, по коме је продаја одређена, писан 2.јула 1898. године, а тада је попис могао да важи по закону и ако је извршен од општинске власти. По жалби тужиоца Касациони Суд одобрио је 26. априла тек. године под Ј\2 3627 првостепено решење. Многи ће запитати, па од куда то да не вреди продаја, која јеизвршена 22. августа и 23. септембра прошле године, кад је сва претходна радња извршена према дотадашњим законским прописима, — зар закон има повратну силу ? Тако је питао Касациони Суд један веселник, који је тужен за поништај јавне продаје и која је поништена услед примедаба Касационог Суда, па поред овога осуђен и на плаћање парничних трошкова и накнаду таксе. Заиста постоји правило, да закони немају повратну силу, које је правило унесено и у наш §. 7. грађан. за-

БРАНИЧ