Бранич

број 11.

б р а н и ч

стр. 489.

РИМСКО МУНИЦИПАЛНО УРЕЂЕЊЕ од ЖАНА КАЛИНДЕРО Превео: М. М. Станојевић СУДИЈА КРАГУЈЕВАЧКОГ ПРВОСТЕПЕНОГ СУДА (Наставак) Положај потчињених градова био је много мање повољан. Становници су били потчињени нарочитим статутима, који су били различни у свакој провинцији и сачињавали 1ех ргоигпсГае. Најчешћеје 1ех ргоигпсгае носила име генерала, који је примио од сената власт да уреди провинцију. Чим су провинцијски статутп добили одобрење од сеаата, гувернер није имао власги да их мења: сенат јеједини учествовао у реФормама административне и судске организације потчињених вароши, или у завођењу нових реФорама, у ономе што се тицало било поправака, било купљења дажбина. Вароши, слободне или с1ес!Шс1ае, имале су право да се обраћају сенату, преко посланика, које су слале у Рим, било да траже решења административних питања, било да предлажу извесне реФорме, било најзад да протестују противу терета или преоптерећених пореза, или да се жале на глобљење и злоупотребу власти од стране гувернера. Депутације, које су имале дужност да изјаве жалбе, имале су и сувише прилика да се стичу у Риму, но, најчешће свирепи и ненасити гувернери, знали су добро застрашити становништво, тако, да је ово далеко од помисли да се жали, слало у Рим, као што то видимо и на другом месту, депутације, које су имале једино циљ : да преузносе заслуге гувернера или преФекта, пли да обнове изјаве верности. Сенату су се обраћале вароши још и онда, кад су имали да се регулишу какви њихови међусобни спорови, који су се тицали обележења граница њихове територије, или да се пресуде какви спорови. Али је сенат избегавао да меша свој свемоћни ауторитет у провинцијске ствари одбијајући од себе решавање административних питања ; радије пх је предавао гувернерима.