Бранич

стр 494.

б р а н и ч

БРОЈ 11.

Свака је колонија бројала, од прилике, 1500 до 3000 колона. Уписивање у војску било је с почетка добровољно, но, у колико су се пролетери мање исељавали, увођено је принудно уписивање у војску од грађана из редова, који су били способни за ношење оружја. Величииа дела сваког колона варирала је од 2 до 10 јп^егит-а, У војеним колонијама величина парцеле земл.ишта била је сразмерна чину ветерана у војсци. Делови су дељени коцком међу колоне. Тако добивена земља постала је, ако су то биле италијанске колоније, адег ргта1ш ехјиге диггШит ; но, у провинцијским колонијама колонију није штитило квиритно право, 1 ) и она је подлежала дажбинама провинције: адег ргжаШ« уесНдаИздие. Неподељене земље остале су општа својина. Колоније су обично слате у вароши, које су већ постојале. У Италији, стари становници колоније, који су морали да напусте један део њихових земаља, добијали су у накнаду јиз сЉГЛат зте аиј'(гадГо ; но, остајали су у извесној субординацији према колонима. Но ова је неједнакост ишчезавала мало по мало, и стари становници асимиловани су у свему колонима. У провинцијским колонијама стари су становннци остали перегрини; 3 ) јиз смгШпз зте зифгадго давато је са,мо изузетно.

!) Титула нвирити била је резервиеана за римске грађане. Иетраживан је етимолошки значај ове речи, и давано јој је више значења, која ее ева правдају скоро нодједнако. По најопштијем мишљењу име чшгИез долази од еабинеке сипз или цшп8 (копље) и у почетку припадало је само грађанима сабинске трибе ТШез ; доцније је проширено и на грађане других триба. (В. Уаггоп, СИе раг Бепуб. II. 48. В. такође №ећићг. Н181. гош. 1. 304). Неки мисле да реч дшгНез произлази из ииена сабинске вароши Сигев (81гађоп 3. §.1.; Уаггоп,(1е 1т§иа 1аНпа VI. 7.). Најзад, по другима дшгЦез био би дериватив речи сип'а и означавала би грађане, који су вршили поЈИТичка нрава у курији (1.ап§е, АпОДиНез Коташез 89—92.; В. такође \Л г Шега8, Рг. риђ1. гош. р. 22). 2 ) Реге§Г1пиа се у почетку звао онај, који нијеуживао квиритно право т. ј. није био римски грађанин. Тако они, који еу уживали само италијанско право, право римске провинпије, или муниципије, колоније или нреФектуре, сматрани су као странци, пошто нису били римски грађани ; и баш и ако су се налазили у Риму, нису се могли позивати, у своју корист, наквиритно право. Од Каракале, који је дао свима становницимацарства титулу римског грађанина, реч реге§пшд8 изгубила је своје прво значење. Од тада се реге§гшиа зове грађанин, који није био урођеник, којије,на пример, становник Рима, а није био рођен у Риму. Тако исто, становници провинције рођени, у другој провинцији, варвари настањени уцарству, сматрани су као странци.