Бранич

32*

број 11.

б р а н и ч

стр . 499.

ђанском спору узети, да ј е сшвар, иначе не би смо могли спор пресудити, а одбијање суђења повлачи за судију казну, предвиђену кривичним закоником, још више: тужилачко друштво остало би и са свим без заштите, јер сваки би узимао самовласно струју, без страха да ће судом бити нагнат, да за то даде накдаду. Кад је дакле ствар и кад то мора бити, пошто постаје предметом приватно-правних одношаја између појединаца, онда какав је по природи уговор, закључен између друштва и туженога ? Суд у својим разлозима тврди, да је то „ уговор о закуиу електричне струје, коју тужени употребљује за своју радњу", а такви уговори нису предвиђени ни у § 16 и у 17 зак. о устројству тргов. суда. Тражбина тужиочева у овом случају, вели суд, не потиче из каквог тргов. посла нити из уговора због трговине. Ми пак велимо да овде између тужилачког друштва и туженог није закључен уговор о закуиу електричне струје а ево зашто : Не може свака ствар бити предмет уговора о закупу. По деФиницији нашег грађанског законика § 677 — закуп је такав уговор, којим се ствар каква непотрошна на потребу и корист за неко одређено време и опредељену цену узима. А у § 687 прописано је, да је закупац дужан по свршетку закупа ствар вратити у оном стању, у коме је примио, или као што је уговорено. Из ова два прописа у овим §§-има јасно је, да су ове карактерне одлике уговора о закупу : а, ствар дата под закуп, мора бити непотрошна, правилннје, незаменљива , индивидуално одређена; б, да је закупац дужан исту ствар (а не коју другу сличну овој) по истеку уговора о закупу вратити закуподавцу. Код уговора закљученог између тужилачког друштва и туженог Т. Т, који суд назива „уговором о закупу" нема две битне одлике уговора о закупу. Нити је могућно, нити се на то при углављивању уговора помишља, да „закупац" врати по истеку уговореног рока исшу електрпчну струју, коју му је друштво дало да осветли своју каФану, нити се електрична струја, као предмет уговора, може употребити, а да се не потроши.