Бранич

број 12.

б р а н и ч

стр . 551.

мањим ситницама администрације 1 ), брижљиво бавио са муниципијама и да је он ударио темељ доцнијој сили извесних вароши Италије. Казали смо горе, да је једна од атрибуција ових царских комесара била у томе: да дају одобрење на предузимање јавних радова. Г. Лабати, по Гратеру и Орели-у, цитира један од најинтересантнијих записа, које имамо, и који нам показује, како су се декуриони трудили, да прибаве одобрење куратора, за конструисање једне сале за држање седница реда АиотзШез 113 год. после Хр. Ево текста овог епиграФског споменика, каквог га је превео г. Егер, у његовој научној студији о Аи^и81а1ез-има: —■ — — „Везбинус, ослобођеник Трајанов, тражио је, да му држава да празно место поред портика Сулпицијске базилике, да ту направи једну салу за држање седница намењену Аи^изШез-има, и декуриони, пошто су се сагласили, да му даду место, које је желео, једнодушно су пристали да се о томе пише Курнацијусу Косанусу, куратору. Присутни курији (долазе имена — -— — — — — — — — — —) магистрати и декуриони Курнацијусу Косанусу, поздрав. Иде Августа, на тражење Ултијуса Везбинуса, састао се савет декуриона, од кога је овај тражио да му д4 једно празно место на углу портика базилике, обећавајући да ту подигне, у име државе, а према достојанству наше општине, једну салу за држањеседница Аи^изШее-а. Уз једнодушну благодарност то му је одобрено, а такође мило нам је да вам о томе пишемо молећи за ваше одобрење. Земљиште о коме је реч, не служи држави ни за што, и није ни од какве важности. — — •— —■ — Курнацијус Косанус магистратима и декурионима Серитским, поздрав. Дужан сам не само да одобрим намеру, коју сте ми изразили, већ и да честитам ономе, који хоће да припомогне сјају наше вароши. Одобравам ваш прецлог не само као куратор,

1) Б. за епоху Трајанову скорашње научно дело од Маипсе РеШввоп Воте воиз Тгајап, КеНјроп, А(Ншш51гд(;1ол, ^еШез е( Аг4з.