Бранич
стр . 560.
б р а н и ч
број 12.
као купца, пошто право да одредп цену по §. 647. грађ. зак. припада продавцу чија је ствар, и тек пристанком купца на ону уцену, коју продавац одреди, сматра се да је цена утврђена, §. 642. крађ. зак. Поднето општинско уверење о државини бпорног имања и плаћање порезе без вредности су у овом спору, јер уговор о куповини имања, као основ државни, није ничим утврђен. Па како тужилац других доказа за утврђивање уговора о куповини спорног имања није поднео, то му је и тражење остало недоказано, па је на основу издоженог ирвост. јагодин. суд пресудом својом од 14. IV. 1898 М 6261 тужиоца Јована одбио од тражења издања тапије као недоказаног, коју је пресуду и Апелац. Суд 28. X. 1898 М 3763 одобрио. Касац. Суд примедбама свога III. оделења од 3. Фебруара 1899. Бр. 853. уништио је пресуду Апелац. Суда са разлога: Апелациони Суд одобравајући пресуду првост. суда пропустио је, да стање ствари и поднесене доказе у овом спору цени у правом смислу и онако, како исти гласе, §. 305. грађ. пост. Кад се уступањем (предајом) имања купцу и примањем отплате уговорене цене, према доказима у тужби, приступило извршењу уговора продаје и куповине у смислу §.§. 651. и 652. грађ. зак., онда је суднеумесно упустио се у оцењивање постојања тога уговора, јер последице, које се односе на извршење његово, дају несумњивог доказа о самом посто1 'ању. Према томе суд је био упућен да сведе разлоге своје и пресуђење на коначно извршење уговора о продаји и куповини, у колико би нашао да томе има места према §. 547. грађ. зак. Квита продавца имања у тужби, чија је истинитоет утврђеиа и вештачком оценом, представља не само пријем отплате погођене цене, него обележава и продато имање: кућу у селу Главинцима, као што се из исте види. Кад дакле уговор стоји, онда је законека предпоставка, да је и цена од стране продавчеве била опредељена према §. 647. грађ. зак. Неумесно је, дакле, извођење непоетојањауговора са неопредељене цене, јер после свршене погодбе, а по §. 642 грађ. зак. има права и сам купац да ту цену каже, што је у овом случају тужилац у тужби и учинио. Ова је ценаутолико вероватнија, што се вештачком оценом вредност спорног имања своди на мању ци®ру. Продавца сад нема да ту цену порекне, а она не мора бити свагда утврђена написмено, пошто по §. 540. грађ. зак. уговор може бити и усмен.