Бранич

број 12.

б р а н и ч

стр. 565.

апсолутни основ слободне воље и на апсолутан тип савршена човека чија се воља сама собом одређује. У свету таквом, какав он у ствари и постоји, постоји само релативна слобода и релативна одговорност. Човек је сложежо биће, он није никад ни апсолутно слободан ни апсолутно потчиљен. Ако је у фплософији биће апсолутно слободно н одговорно идеални циљ коме треба и морамо да тежимо, у Кривичном Праву не може се одредити полазна тачка, и баш зато класично репресивно право наилази на неотклоњиве тешкоке. Пре свега, ако социална одбрана садржи одговорност, безбројни Фактори који утичу на одговорност уједно утичу и на одлуку да ублаже и ослабе, и благост постаје правило у погледу оних чија сумњива природа захтева најодлучније мере. Најпосле, ако законодавац сматра потпуну одговорност као једини критеријум кажњивости, улога судчева састоји се у томе да одреди количину одговорности која се налазм у преступу и количину кажњивости која њој одговара. Он мора утврдити неку врсту паралелности између смањивања одговориости ; полазећи од потцуне одговорности ка потпуној неодговорности, и полазећи од потпуне казне ка смањивању кажњивости и ослобођењу. И на тај начин постиже сразмеру измећу величине казие и величине одговорности. Ова упоредност лажна је. Смањење одговорности може бити у исто време кад и увећавање опасности по друштво и обрнуто може бити мала опасност по друштво са увеличаном одговорности. Умно болестан, чија је воља поремећена, може задати основане бојазни друштву; нормалан преступник чија је воља јака ; задаје најмање неспокојства поштеним људима. Количина одговорности није дакле права мера јачине друштвене одбране. Овај проблем посматран са свог новог гледишта може се на следећн начин преставити: Важно је, не мерити и рачунати количину одговорности или воље кривчеве која се замишља у понашању кривчевом, него добро испитати и одредити конкретно својство ове одговорности т. ј. праву природу кривчеве воље. Према томе у колико она буде више или мање против друштва или сумњива, у толико ће она захтевати противне мере више или мање озбиљне. После квантитативне оцене воље долази квалитативна; квантитативном утврђењу казне, квалитативни избор начина социалне одбране који стоји на супрот деликту. У овом погледу, основно разликовање, у место да буде просто разликовање у погледу трајања једноставне казне, на-