Бранич

БРОЈ 1.

В Р А Н И Ч

СТР. 3.

власти њену наддежност, у чијим границама она не би бпла дужна да прима импулс од других влаети. И у једном и у другом случају, он би имао да повуче граничну линију, овде између разних власти, — тамо између свих њих скуиа с једне стране, и појединца с друге. Али, ако се узме да је задатак Устава да регулише односе било између појединца и државе, било између три основне власти, онда треба унети у Устав само она правила којима се или моћ једне власти, или обим личне слободе проширује или сужава. II обрнуто, треба оставити ван Устава све оно што се тиче начина на који појединац бранп своја права, или на који држава сузбија његове злоупотребе тих права, као и све оно што се тиче унутрашњег уређења појединих власти. На пр. у ногледу министара, Уставом би требало одредити, ко их поставља, пред киме одговарају, могу ли припадати законодавном телу и-тд. Од тога да ли ће их постављатп шеф извршне власти, илн ће их бирати законодавно тело као неки свој извршни одбор; од тога да ли ће они одговарати само шефу извршне власти, или поред њега још и законодавном телу: од тога да ли ће бити одвојени од овог последњег као остали чиновннци, или ће, будући његови чланови, стајати у сталном додиру с њиме, од свега тога зависи у којој ће се мерп законодавна власт моћи мешати у иослове извршне. Напротив, требало би одредити специјалним. законом, а не Уставом, колико ће и каких министарства бити, да ли ће се при појединим министарствима налазити кака саветодавна тела итд. Однос нзмеђу владе и скупштине не би био ништа нромењен усдед тога што бп се на пр. место четири министарства увело осам, или што би о извесним предметима министар просвете доносио своја решења тек но саслушању Просветног Савета. Из сличних разлога требало би Уставом одредити каким се мерама влада сме служити противу злоупотреба слободне штампе, да ли и превенгпвним и репресивнпм, иди само овим последњим; док би, на против, требало одредити специјалним законом а не Уставом, из каких ће се казни те репресивне мере састојати, којп ће судови ове казне примењивати и т. д Ови су, дакле, резултати добивзни: 1° да Уставу припадају начелне одредбе, и 2° да се као начелне одредбе не ематрају све оне које се тичу организације власти, него сам»