Бранич

БРОЈ 1. В Р А Н И Ч СТР. 23.

Франц АлеФ, Јоаким Тобијас, Рихтер, ХелФелд, Милер и т. д. застуиали су гледиште, да се Улпијан и Јулијан слажу, док с друге стране имамо Бемера (оца и сина), АдолФа Дитериха Вебера, ХристиФора Екхарда,Карла Фридриха Валка, и друге, као заступнике мишљења, да се не слажу. Међутим постоји и треће мишљење. да су само у извесним тачкама сложни, а иначе су противних гледишта. Заступници су тог мишљења Ернст ХристиФор ВестФал, ХристиФор Август Гинтнер, Антон Тибау и други. Др в. т м. ———-

ИНГЛЕСКА И ЈУЖНО-АФРИЧКА РЕПШИКА од Ј. ЛУТЕРА 8 ) ПРОФЕСОРА УТРЕХТСКОГ УВИВЕГ8ИТЕТА

КатастроФа, коју сваки могашв предвпдети. икојујеписац ових страиица прорекао, узбуњује духове, који се, пре неколико недеља, хвалише да ће видети, како тријумфују идеје мира и братства у човечанству. Обманута надом да се шири безгранично и да потпуно влада Јужном А®риком, помоћу шаке потомака једне друге расе; очарана сјајем откривеног злата у областима које су Бури заузели; -— Велика Британија није никако престала да дражи нравне притежаоце земље, на које она жудно гледаше и заврши изазивањем отвореног рата. Овај рат између једне од највећих сила и једне младе и слабе републике, која једва броји толико хиљада становника, колико њена противница милиона иоданика, живо је изазвао пажњу целог образованог света. Довољно је оволико рећи, па да један часопис Међународнога Права не може ћутке прећи преко овог важног догађаја, Постанак данашњег положаја, познат ]е; новости које салрже њсгово развиће, не престају ипак долазити. Прп свем том нисмо хтели избећи дужност,

*ј Из Кетие де Вгок Јп1егпаМопа1 <л <1е 1«е§!81а1шп Сотрагсе. 4. ев. 1899 етр. 321 Превод но овлашћен.у пишчевом. Уредн.

Ј