Бранич

огр . 30.

В Р А Н И Ч

БР^Ј 1.

што је Сан Марино везана за Италију и као што су многе зависне насеобине везане за своје земље матере. „Заштита сама по себи и ио свом апстрактном схватању претпоставља само обвезу једне државе да штити другу." Међу тим, као што то врло лепо примећује Депарње, то је оно теориско схватање заштите, које у ирактици нема примера. У ствари, штићене државе плаћају непосредно или посредно трошкове заштите лајући заштитнику повластице, које често од њих чине само сенку независност". Заштита води неизбежном мешању и заплетима, који од ње чине било прелаз ка потпуном присајединењу, било исторпјску успомену без стварне вредности. В. Британија не помишља још да се хвали да је довела републику у овај жалосан лоложај, у коме би она изгледала само као сироти штићеник неподобан да се сам штити против својих непријатеља. Напротив историја нам казује, да је Трансвал часно излазио из безбројних тешкоћа., које често изгледају да га изнуравају и да је он шта више свом моћном суседу дао пример обазривости и изредне неустрашимости у складу са изузетним околностима у којима се налазио. Што се тиче другог положаја алтернативе, без сумње нико неће тражити да нам историја даје пример заштите коју је Инглеска дала свом суседу. Тако дакле, заштита, ио теорији. не намеће заштићоној држави никакву дужност а зајемчава јој само једну сумњиву заштиту; заштита, у стварности, оставља је потпуно доброј вољи њеног заштитника. Прва не треба републици ништа; њена историја и њени уговори одсудно се противе хииотези друге. Какавједакле нрави положај републике и како треба одредити, у праву, однос који постоји између ње и В. Британије? Поновимо : република није равноправна е В. Британијом. Једна несавладљива препрека смета јој, да везује спољне односе које би сматрала за сходне и обвезује је, да своје мођународне нагодбе подвргне инглеском надзору. Ова је може усамити: она може забраннти не само сваки политички савез, већ нарочито ограничавати и њену трговину и штрбити њене чисто економске интересе. Без сумње, чл. 4. даје јој ово право само тада, кад се за разлог наводи то, да је закључење нагодбе, о којој је реч, у опреци с инглеским интерееима; али свака се побуда лако ставља под ову прсзну ®ормулу и доброј вољи британске владе остаје, да изрази своје уе!;о, кад хоће. Преписка од последњих година такође нам казу!е, да је В, Британија претила, да ће учи-