Бранич

стр. 80.

б р а н и ч

број 2.

влада у будуће уздржи од мешања. да се одрече врховног го сподарства и пристане на изборнн суд. ЈГако је замислити, колико су иредседник Кригер и сви они, који су делили његово веровхње, били изненаћени. кад 30. августа 1899. инглеска влада не само да је нодигла више јзмерака Иротив неследњег нредлога, већ је још изјавила, да неће иретресати погодбе пре основног уређења! Тада је се републиканска влада горко жалила на злу вољу свог моћног противника и, аспуњена безграничннм неноверењем, повуче своје нредлоге да чека предлоге, које би Инглеска изнела. Ово је било 2. сеитембра. 12. септембра Инглеска је одговорила, да она има да транш само чисто и просто иримање предлога њеног Намесника и да може дозволити свом противннку само рок од неколико дана да ирими њене захтеве. Реиубликанска влада одби и чекање нових предлога. Али је В. Британија бима као изненађена дрскошћу Вура и, ношто је размислила, скупила је трупе са свију сграна света и иослала их у Јужну Африку: она се на дала да истодобно и времена добије и исцрни стрпљење свог противника. Алн ови. одлучнији и Оштроумнцји од саветодаваца. који су их нагонили да устуне, преухитрили су свог иепријатеља, они су од њега захтевалн да новуче с-воје трупе с граница реиублнке и да обус-тави своје поморске рагне нреносе. Ултиматум, достојанствен н смео, наброја укратко увреде Инглеске: протествује нротив очигледних неи]>авдп и нристаје, последњи нут, да се жалбе поднесу изборном суду. То беше иоследња реч ове дуге преписке. В. Британија. место сваког одговора, одрече гордо, изнгравајућп улогу невине жртве бруталног напада. Изложилн смо најискреннје нитање о врховном господа] ству и питање о потврди ирава и интереса Инглеске. питања, која је ова сила једно за другим истицала. Читалац може сам судити и изјасннти се, пошто познаје ствар. Нама, пак, нм је могуће завршити ове редове без осећаја дубоке жалостм, Зар има жалоснијега прнзора од овога у овоме веку еветлоетн и напретка, који се завршује ужасима браотубилачког рата и виком безграничног славољубг.а; које баца нод ноге основне нринципе истине и правде, да уништи народ, чији су једини греси народност, која се неда саломити и држањз једне области. која има златне руднике, који м јесу предмет жудње? Допустимо, да његови непријатељи онтужују овај изредни народ за вођење назадне политике или образовање олмгархије, која се не може иодносити