Бранич

стр. 118

в р а н и ч

број 3.

пошто ова сама, као што ће се доцније доказати, у досац обичном начину није била довољна, да ее са сигурношћу изврши идентификација чији свршетав беше обично врло оскудан и, за тим, што се код свију власти иовлаче непотребне Фотографије лида, које више непостоје, па и доеада уобичајени лични опис није био од веће користи, то се намножише свуда случајеви немогућих или за руком неиспалих иденшФикација, који кадкаш врло шкоде угледу појединих власти. Никако се не може примити већ додирнуто тврђењенеких полиц. чиновника, као да није потребан нов систем заидентиФицирање, да они могу и при привидно> највећој неслачности слика или слика и иидивидуе. да утврде идентитет. Бертиљон се енергинно огра1>ује против таквих надприродних способности, и за то има, право, И искуство учи, да је у таквим елучајевима оправдано неповерење нротив истих необразложених тврђења за индентитет, те с тога и Бертиљон, ма колико да је уверен о поузданости резултата мерења, умеће у своЈ систем један други Фактор, а то је (Личии опис. Лични оиис по Бертиљоновој методи битно се разликује од досадањег обичног личног оииса, који са врло релативном оценом признатих израза велики, мали, средњи, сразмеран у погледу стаса; овално, симетрично, обичнопроаорциоиално у погледу лица и т. д., ни у ком случају не даје праву представу о описаним својствима индивидуе. Тако се наводи истинит прамер, како је неки крупан, јак и висока раста чиновник у једном казненом заводу, бивши коњички наредник, при већини личних описа бележио само мале величине тела. Предузетим испитивањима од стране писца над поново узиматим личним описима злочинаца у поврату,дошло се до таквих разноликости у изразима, да су се сви описи морали огласиш за неисправне, јер би једни или други могли одвести на странпутицу. Пошто је Бертиљон постављањем одређених грави-