Бранич

број 3.

бранн1

стр. 121

којих се бар неколико треба да прибележе на описној карти, Бертиљон прилаже своме делу један изврстан атлас са више стотина згодно изабратих основних облика, који чиновницима што врше мерење допуштају, да се у нужди укратко уоознаду са разним особеностима. Као трећи елеменат ставио је Бертиљон у свој систем Особене знаке. Ако резултати мерења имају Функцију, да нађу име индивидуе, ако даље на карти забележени лични опис има по имену да нађе лице, то особеним знацима припада зааатак, да се баш идентинет тражене индивидуе докаже. Рубрика „особени знаци" налазила се већ и раније у обичним личним описима, али њено попуњавање беше обично како незгодно тако и несигурно. У особене знаке стављало се нпр. „и вашарски кесаропш", „циганин'* и т. д. Бертиљон разуме иод особеним знацима младеже, боре, посекотине, чирове и т. д. Бертиљонов начин бележења ових знакова даје заиста доказ за иденгитет индивидуе. Он пре свега означу.је особенн знак 1. по његовој природп или назпву, 2. по његовом облику, 3. по његовом пружању и, на послетку, по његовом правцу. Тачннм извођењем ових правила иостаје бележење особених знакова баш оно, што треба да је потаун доказ за идентитет. Јер је сасвим искључено, да се у погледу једног или вигае особених знакова код два човека у сваком погледу слажу исти односи По кад кад је потребно у сумњивим случајевима свакојако позвати и лекара. Да би се пак у погледу бележења особенихзнаковалако могло оријентисати, бележе се на описној карти: 1. леви горњи део руке. доњи део, шака и т. д. 2. десни горњи део руке, доњи део, шака и т. д. 3. Лице и врат с преда, 4. Груди, предња страна плећа и т. д. 5. Задња страна врата и леђа, 6. Остали делови тела.