Бранич

стр 124

б р а н и ч

број 3.

Опис каквог ожиљка на грудној коети нпр. овакав је: „праволинијски ожиљак 3,5 косо на више 7 испод грудне кости и 3 лево од средње линије". То ће рећи праволинијски ожиљак дугачак 3,5 см, косо горе положен, пропазећи на 7 см. испод грудне кости, а 3 см. лево од средње линије. Нема ни једног човека, на коме се не би могло наћи неколико особених знакова, Свакојако особени знаци највише падају у очи и по њима се најлакше константује идентитет. За уписивање особених знакова Бертиљон се служи скраћеним писањем. једном врстом стенограФије, која омогућава, да се врло укратко на описној карти забележи знатан број особених знакова. Завршетак целог идентиФикационог система чини Особена врста фотографије по Вертиљону. Размишљајући о овој ствари, Бертиљон је дошао до резултата, да се на слике, које су до сад више или мање узимате у еи 1асе облику, можз обманом врло лако утицати, и да за циљеве идентифицирања ваља у главноме узимати проФил, и то из раније наведених узрока десни проФил. Док досад у погледу Фотографскога снимања индивидуе није било никаквих одређених гледишта, Бертиљон је поставио за његову врсту ФотограФије сасвим одређена правила, која зајемчавају постојану и једнаку редукцију (У 7 природне величине), одређен положај индивидуе при снимању саме Фотографије, а тиме по истим правилима добијену и за упоређење згодну ФотограФију. Бертиљон ставља на фотограФији лево па једној слици десни проФил, а десно еп {'асе — слику; првој даје ширину од 6 см, а другој 7 см, док су обе дуге по 9 см. Једнаке и сталне услове за снимање добија Бертиљен сталним придржавањем светлости озго с десне стране, непроменљивим растојањем столице за снимање од апарата, стављањем објектива у висину очију и на десни спољни очни угао, на послетку употребом огледала, која изазивају радозналост оног што се ФотограФише, те се тако нехотично добија прописно држање главе.