Бранич

стр. 166

б р а н и ч

број 4.

дио у злој намери, него највише у нехату. Одсудно је то, да ли је учинилац дело и за случај, ако ова последипа наступи, хтео или није хтео. Можда ће бити тешко у ноједивим случајевима, да се на ово питање одговори по околностима. Али да је по томе, хоће ли се на ово питање одговорити позитивно или негативно. кривица и кажњивост учиниоца са свим друкчија; да разлика између (1о1ив еуеп^иаНа и нехата није извештачена, него да се одређује разликом злочиначке воље; да се г1о1и8 еуепШаНв мора узети као (1 1иа (Нгес^ив а не као нехат, — све је то неоспорно. У томе смислу гласио је и реФерат оба исвестиоца о томе питању, међу којима је један био чувени проФесор Лист, за последњи скуп немачких правника. И јудикатура немачког највишег суда придржава се тога схватања, да има на име евентуалне злонамере, кад учинилац пристаје на исход, за који се зна да јемогућ. Према томе и у науци и у пракси постоји у Не мачкој један исти појам о случајној злонамери. м. С. м шх> ИЗ СУДНИЦЕ —"фVII. Није злоетава из §. 160. крив. зак., већ убиство, кад неко са неодређеном намером (4о1ив тАвЈхттаЈљз) другоме нанесе повреду тела. услед које овај доцније умре. {Одлука оиште седнице Касац. Суда.) Дело је извршено на следећи начин : Момчило и Илија браћа Стаменковићи из Сред. Дола заваде се на својим њивама око међа. У свађи Момчило удари секиром но леђима Илију, услед чега се овај поведе да надне. На њиви је био и Илијин син, Тома, и мотиком разбијао грудве, на кад је Момчило ударио секиром оца његова. нритрчи он оцу у помоћ и лупи мотиком Момчила по глави, од чега овај одмах онесвешћен падае. Све се десило за тренутак, тако ца је Томин ударац нао одмах за Момчиловим. Повређеног Момчила, за