Бранич

В Р А. Н И Ч

за се не нађе јемца, остаје сумњив. Од њега започиње истрага, која има карактер својег доба у мерама, које се понегда не могу не назвати суровим. Ако кривац призна дело, лепо. Меће ее у тамницу, или се обеси, или се нрожене, или се ослепи ит.д. Ако не призна, меће се на одају, т. ј. употребе се мере да се признање изнудн. Мазија је можда најумеренији представник такве једне процедуре. 1 ) Код нас у Србији јемчење задржало се још по крајевима, гдо даљина слаби контролу власти да се докази прибирају по прописима владајућег казненог ноступка: по местима, где увиђавне нолицајне старешине иду на руку, да се ова примитивна установа подржава, уверени о њеној подесности. Причано ми је: да се на овом нашем крају јемчење редовно употребљује у случајима, кад се сумњиве личности стављају под полицајни надзор, само што се то врши саобразно и закону о општинама. И за Турака у нашој земљи важило је јемчење као врста кривичне процедуре. Између много других доказа номињемо, да су пред први устанак за Вожда јемчнли његови сељани да није хајдук. 8 ) Код наше браће што су под Турцима, јемчење је и данас у правој својој употреби. Бавећи се уз рат 1878. год. дуго времена у Врањи, писац имаде прилике да види, како за оптужеником, што се предаваше власти на осуду, пристаје гомила људи и жена, са живим интересовањем о његовој судбини. На питање одговарано му је, да иду да моле и јемче да оптуженик није крив. Ето оваквом Једном процедуром хтеде наш иследвик да отпочне криминалну истрагу. сазивом збора општине. На овом !) Као уцотреба насилних иера за оазнање истине у кривичнии делима, оЈаја није потоњих година јавна процедура, и скоро се никако не докавује. Ипак у многии кравицама чују се жчлбе оатуженика против кметова вта осталих иследника, да су им изаудили при8нање мећући их на одају. Већином то су лажни преступнички покушаји у порицању добровол.них прив ■ нања, и не заслужују приврења. а ) Из ранијег доба, о јемчењу нала8имо доказа у нашој народној песми „Мајстор Манојло," коју је В. КараџиК добио са Косова: „Ивгуби се пашина јабука- Хоће њега паша погубити. У Будиму граду бијеломе. Све се једав за другога јемчи, Пушта паша лакога телала, Све богати за богатога Телал виче по Будиму граду, Сиромаси један з ј другога Да се један за другога јемча За једнога јемац не изиде 8а војега јемац не иввде . За јунака Мајстора Маној ла." ■МШ1 18