Бранич

врој 7. и 8.

б р а н и ч

стр . 295.

Горе сам говорио о циФри осуђеника који су малолетни, и којих има 204. На тај број долази више од 100 убица, од којих 29 оцеубица; 8 су осуђени за неморална дела или за саучетће у делима других злочинаца, а само 15 — 20 за крађу. Рекоше ми да су убице ноглавито из карпатских крајева, т. ј са северне стране. Крадљивци и они који чине неморална дела већином су из Букурешта и с југа. Ова је примедба врло интересна, јер стоји у супротности са Ломбрбзовим учењем по коме злочинци проливања крви падају поглавито на јужне пределе. На дан 20. септембра било је 16 рецидивиста од 204 осуђеника. О скитничарству немамо рећи ништа нарочито. У том погледу важи скоро у свему Француско законодавство од 1810. с том разликом, да се казна има издржати сва у нарочитим заводима; али уређење тих завода и овде је непотпуно као и код нас. Због тога се и суднје врло олако користе могућношћу, коју им закон оставља, да осуђеноме даду рок од месец дана, у коме се има постарати да нађе уредно занимање. Кад тај месец прође обично власти затворе очи и ћуте. Просјачење није кажњиво. Ове две врсте кривица врло су ретке, јер овде праве беде и оскудице има врло мало, што је догпло отуда, што су сељаци по закону од 1864. оглашени за сопственике својих земаља, које су многи Фактички н задржали у својим рукама. Кривице ове врсте чине поглавито странци, Немци и остали. Казна за скитњу је врло кратка (максимум месец дана затвора први пут, 4—5 месеца за случајеве поврата), не доноси никакве користи, и ио издржању кривац се протера у друго место. Што се тиче просјака, нашло се да они злоупотребљавају толеранцију закона од 1810, и помишља се да се предузму строже мере, сличне онима у осталим законодавствима. Кривични иостуиак. — Истрага. Закон од 4. августа 1890. ограничио је власт лзстражног судије у циљу заштите индивидуалне слободе и ограничења превентивног затвора. Решења о притвору нодлеже, у року од три дана, судској контроли. Та се контрола понавља сваког месеца. Њу врши суд у пуном заседању, одобра-