Бранич

БРОЈ 7. и 8.

Б Р А Н И Ч

отр . 329.

виду, да се оптужени налази у притвору, те је предмет хитне природе, и да би суд оваквом даљом радњом, какво је неосновано тражено објашњење нримедаба, успоравао расправу ове кривице, што би могло бити неправично и штетно по оптуженог." После овога акта Касац. Суда Првост. суд је, сматрајући иуномоћство, које је тужилац поднео уз тужбу кв. варошком, као пуноважно и налазећи да је он —■ тужилац — био овлашћен да диже и кривичне тужбе, донео своје решење № 1391 4 12. јула 1899. којим је нашао, из ранијих разлога и доказа, да за оптуженог има кривичне одговорности и за то га је ставио иод суд и у притвор. И на ово решење изјавили су жалбе оптужени и пунОмоћник друштва, и по њима Касациони Суд поништио га је, налазећи да не одговара закону. То је учинио примедбама дежурног одељења од 23 јуна 1899. № 5684., које гласе : »Правило је, да се, ири оцењивању једног од оних докумената, код којих је од пресудне важности како садржина тако и сама Форма њихова, мора строго могрити на постојање логичне везе између Форме и садржине оцењиваног документа, без које употреба његова остаје без дејства, илузорна. Ово правило налази своју најскрупулознију примену при оцењивању исправности једног пуномоћства и то нарочито онаквог пуномоћства, које је издато на основу неког другог, већ постојећег. т. ј. издатог од стране неког лица, које врши све правне послове за рачун другога, или по сили неког пуномоћства, или по сили самог свог положаја (морална лица из трг. права). »I»У конкретном случају првост. суд је треба-о, и по примедбама од 20 марта 1899. № 2610 и по примедбама од 6. маја № 4811. да узме пажљиво у оцену поднесено пуномоћство уз тужбу полицпјској власти (25. јануара 1899 год. потврђено код кв. палилуског 19. октобра 1898 год. № 9733) које су X. и У. иуномоћници Фирме : »Прво Краљ. Срп. Повл. Предузеће Н. А. и компаније Д. С. 0. Г." — издали г. Ј. Ј. адв. из Београда, да на основу истог може и кривичне тужбе подизати. и онда би морао доћи до закључка: или, да се из поднетог пуномоћства не види ко управо издаје ово иуномоћство, а то је, по себи се већ разуме, један од битних услова за само пуномоћство, или да носилац фирме, дакле, сам оптужени Н. А. не може ареко деловође своје радње издавати неком иуномоћство да иротив њега, самог Н. А., иодиже кривичне тужбе, или, другим речима, узевшу у обзир како природу самог пуномоћства тако бранич 22