Бранич

нрој 9—18.

б р а Н и ч

стр. 363.

л

■$е>

које су биле одређене за пролаз Краљевских Сватова, још од ране зоре настала је била необична живост. Убрзо масе народа, весела, свечана лица, прекрилише их потпуно, и кад . дође и војска, у њима престаде могућност скоро свакога саобраћаја. Све је то било весело, свако је горео од нестрпљења, да види и да поздрави свога Милога Краља и своју нову Светлу Краљицу. Београђани измешали се с браћом ив унутрашњости, а. с њима опет браћа из Војводине. Што се заказани час венчања ближе примиче, у свакога срце јачекуца, а када се даде знак да Краљевска Свадба полази, наста тајац, који при појави Краљевских Сватова изби у громке узвике народног одушевљења, који небо проламаху. Кроз густе редове народа а између шиалира војске, пролазаше сјајна краљевска поворка, коју је отварао један ескадрон краљевске гарде, у свом живописном и богатом оделу. Иза гарде свечаним лаганим ходом иђаху краљевска гала кола са Високим Вереницима, које народ поздрављаше бурним дуготрајним усклицима: Шивели!, а за овим дру-га кола са заступни- ком Царскога Кума Г. Павлом Мансуровом, и трећа са старим сватом г. Симом Несторовићем, Председником Народне Скунштнне, са девером и братом Светле Веренице, г. Николом II. Луњевицом, артилеријским потпоручником. Ову сјајну поворку затварао је други ескадрон гарде, а за тим следоваше дуги низ кола са Краљевим првим ађутантом, дворским маршалом и родбином Његовог Величанства Краља и Његове Светле Веренице. Појимајући почаст, коју је Његово Императорско Величанство Цар свију Руса, Николај II, указао и Српском Народу, примивши се кумства при венчању његовога Владаоца, масе народне свуда су пропраћале појаву Г. Мансурова бурним узвицима : »Живео Цар Руски!"

<3-^ Ф