Бранич

ОТР. 368. Б Р А Н И Ч БРОЈ 9—1!

и разних удружења и иадлештава, која су хитала да Му поднесу своја честитања на тако мудро и срећно свршеном делу, те је у тим приликама изговорио многе значајне беседе, из којих ћемо извадити бар но нека места, кад их због недовољног простора у листу не можемо донети све. Тако је међу осталим рекло Њег. Величанство заступнику председника београдске општине: Ја нећу у овом тренутку да вам кријем, него хоћу са свом отвореношћу да изађем и кажем, да ако је до сада било једнога црва, који је подгризао живот нашој Србији, који је чинио да смо и Ја и Српски Народ вазда патили, и да смо увек осећали неку несталоженост и неспокојсгво, то је било због тога, што је било у Нашој кући раздора. (Бурно одобравање, Вичу: »Тако је. (( Одушевљено »Живели, Живели, Живели 1 '). Ја сам у Своме детињству доста од тога пропатио, и ви сви знате, да је Србија због тога постала земља изненађења, и да су је као такву сматрали и у земљи и на страни. (Вичу: „Тако је"). И Моје је право а и дужност била, да томе учиним крај једним изненађењем, које ће бити последње, али које ће и Мени осигурати срећу, а Србији осигурати, да се од сада развија онако као што се и све друге државе развијају. До сада је вазда Краљева кућа била умешана са политиком. Ја сам хтео да једном томе учиним крај: да политика буде према потребама државним и народним, а да Краљева кућа буде Његова кућа. А да Моја кућа буде Моја кућа, Мени је требало да имам жену, која ће пре свега, бити само суируга. (Одушевљено и дугограјно: »Живео, Живео, Живео"). Мени су долазили многи и говорили Ми, једни: узми овакву, други. узми онакву; с