Бранич

стр. 706.

б р а н и ч

број 19—24.

А ви сте исто чинили, д г ћцу били и апсили да вам одаду : Разоудите само зрело о топ стварп пакће те нопрвв узнати, да нигда не валја, а и никакови Судг недозволјава, кривца, или из едног само иодозрења осцђеног човека боем/), мучениемк и батинама нагонити, да онђ иризна оно, што ми желимо да е он учинио, дознати. Но испите употреблаваите различне и сб рћчима доводите онакове, да погрешку своу признаду, Ербо нису лјуди сви Еднакги, не може сваки боја триети, и за то из нужде мора казати, да е то и то учинио и ако ние. За то препоручуемо Вам, да у таковим случаевима предострожнш будете. У Крагоевцу 2 Јануарпа 1829. Года (М. П.) СудЂ Народнш Србекш ј« 2' (М. II.) Милонгб Обреновићг Кназв СрбскЈн

3, Р Г Ишениге Славнш Магистрат Нах1е ћупрМске ! у СвИЛАЕНЦУ. Дошло е до знаниа, Его Сгателству н Суду Народном, да су се онаковш трговци почели умножавати између Народа нашег, кои тражећи у трговинама корист своу ночели су сол и рану из прћдела нашег у друге околне прћделе уносити, о чему расуждаваући Его Сгателство и Суд Народни заклучио е, да ће се оваковом трговином Народу нашем не полза, но штега причинити, и да до послједка принужден 61 бш Народ и Сиротина глад подносити, кад би се сва рана оваковом трговином из прћдела нашег износила. Зато прекратити у поменутпм иродуктима трговину са согласием Его Сгателства, налажемо Вам, да одмах свим кнезовима у Нахш Вашои распишоте, и у чарппи преко Телала обнародовати дате, да се у будушце сол и рана из прћдела нашег у- друге прћделе уносити трговином али коим нибуд другим видом конечно забрануе се, на кое полскш кнезови добро да позорствују