Бранич

број 19—24.

б р а н и ч

отр . 613.

4. Објективна теорија налази да је злочиначка воља само онда опасна, када се она оличава на такав начин, да од предузете радње прети опасност нечијем праву или интересу. На пр. Ако неко пуца на некога, који је мртав, држећи да спава, био би по субјективној теорији одговоран за покушај убиства, јер је предузетом радњом доказао злочиначку вољу. А по објективној теорији покушаја убиства не би било, јер није никакво право нападнуто ни у опасност доведено, пошто у тренутку напада живота већ није било. Излишно је правницима и напомињати да би у наведеном примеру могло бити друге засебне кривице, на пр. нагрђивање мртваца. 5. Према субјективној теорији нокушај би требало казнити код свих кривичних дела без разлике, па и код сваке ирипреме, само ако је она доказана, јер злочиначка воља постоји у свима овим случајевима подједнако. 6. Објективна теорија, међу тим, одобрава кажњење покушаја само тежих кривичних дела, као код злочина и изузетно код тешких преступнпх дела, а код иступа никако. Разлог за ово лежи у мањој или већој опасности по друштво, као што смо то већ раније објаснили. 7. Субјективна теорија тражи уз то оправдања и у моралној страни, што хоће да сузбије сасвим и сваку злочиначку помисао. 8. Објективна теорија не иде тако далеко, јер налази да бн, у огромном броју случајева, тешко било несумњиво доказати намеру оптуженога, а нарочито када се радња предузме на предмету сасвим неподобним сред<5ТВОМ. Може се поуздано рећи, да данас објективна теорија преовлађује и у теорији и у практици. Она има много више својих заступника у теорији него субјективна. Ми ћемо навести само неколико важнијих њених иредставника. У овеспадају: Бернер,') Биндинг, а ) Ба,умга,ртен , 9 ) Ма/ер, 10 ) Меркел, 11 ) Лист ,'*) и многе друге криминалисте, чија би имена било излишно напомињати, поред већ наведених, која спадају у велике научне аукторитете

') Вегпег, Бећгћисћ <1ез (1. 8Н-а&есћ48, 1895.

9 ) ВгпсИпд, НапсЊисћ <1ез (1. 84гаГгесћ4з I. 1885.

9 ) ВаитдагГеп, 01е ^ећге уош Уегзисћ (1ез Увгћгесћепз, 1888. 10 ) Меуег, Бећгћ. Јез <1. 81гаГгесћ1;8 1895.

и ) МегТсе1, ЈЈвћгћ. Дез ЗЈга&есМз 1898.

Ј| ) Бе&ћисћ (1ез (1. 81га1гесћ^8 I. 1889.